Приказ основних података о документу
PROBLEMI SA MENTALNIM ZDRAVLJEM STANOVNIKA NA POLITIČKI BEZBEDNOSNO UGROŽENOJ TERITORIJI
dc.contributor.author | Мирковић, Момчило | |
dc.date.accessioned | 2022-09-21T07:37:08Z | |
dc.date.available | 2022-09-21T07:37:08Z | |
dc.date.issued | 2019-11-29 | |
dc.identifier.citation | Индустрија производње олова и цинка, последице по становништво и уређење и заштита екосистема TR37016 | en_US |
dc.identifier.uri | https://platon.pr.ac.rs/handle/123456789/539 | |
dc.description.abstract | Uvod: Svetska zdravstvena organizacuja definiše mentalno zdravlje kao: „stanje zadovoljstva u kojem pojedinac realizuje sopstvene sposobnosti, može da se izbori sa uobičajenim životnim stresovima, može da radi produktivno i uspešno i sposoban je da daje doprinos sopstvenoj zajednici“. Ciljevi: su bili da se: utvrdi učestalost problema sa mentalnim zdravljem među odraslim nealbanskim stanovnicima Gnjilana, Prištine, severne Kosovske Mitrovice i Leposavića, analizira odnos učestalosti problema sa mentalnim zdravljem i osnovnih karakteristika ispitanika i analizira razlika u učestalosti problema sa mentalnim zdravljem među odraslim stanovnicima ove četiri opštine Metod: Istraživanje je izvedeno kao studija preseka na reprezentativnom uzorku odraslog nealbanskog stanovništva Gnjilana, Prištine, severne Kosovske Mitrovice i Leposavića. Za dobijanje informacija o karakteristikama mentalnog zdravlja korišćen je Goldbergov Upitnik o opštem zdravstvenom stanju. Od statističkih metoda korišćeni su: hikvadrat test, analiza varijanse, prosta i višestruka logistička regresija, za nivo značajnosti od 0,05. Rezultati: Skoro polovina ispitanika u Prištini (46,7%) i Gnjilanu (45,5%) imala je probleme sa mentalnim zdravljem, dok među ispitanicima u severnoj Kosovskoj Mitrovici i Leposaviću oko trećina njih je imala ove probleme, i to 33,8%, odnosno 31,6%. Mentalno zdravlje ispitanika u navedene četiri opštine povezano je sa polom, starošću, samoprocenjenim materijalnim stanjem, socijalnom podrškom, zlostavljanjem i procenom buduće političkibezbednosne situacije. Među ispitanicima u navedene četiri opštine postoji značajna razlika u problemima sa mentalnim zdravljem. Zaključak: Dobijeni rezultati ukazuju na visoku stopu prevalencije problema sa mentalnim zdravljem među ispitivanim stanovništvom. Utvrđivanje učestalosti i identifikacija onih grupa stanovnika kod kojih se ovi problemi češće javljaju je polazna osnova za stvaranje zdravstveno-promotivnih programa čiji je cilj smanjenje oboljevanja od mentalnih bolesti. | en_US |
dc.language.iso | sr_RS | en_US |
dc.publisher | Praxis medica, Медицински факултет Приштина,, 0350-8773, 2018. | en_US |
dc.title | PROBLEMI SA MENTALNIM ZDRAVLJEM STANOVNIKA NA POLITIČKI BEZBEDNOSNO UGROŽENOJ TERITORIJI | en_US |
dc.title.alternative | Praxis medica, Медицински факултет Приштина | en_US |
dc.title.alternative | Први конгрес лекара Косова и Метохије | en_US |
dc.type | clanak-u-casopisu | en_US |
dc.description.version | publishedVersion | en_US |
dc.citation.spage | 99 | |
dc.subject.keywords | mentalno zdravlje, prediktori, učestalost | en_US |
dc.type.mCategory | M61 | en_US |
dc.type.mCategory | openAccess | en_US |
dc.type.mCategory | M61 | en_US |
dc.type.mCategory | openAccess | en_US |