Друштвени садржаји у настави природе и друштва и развој идентитетске припадности српском народу на Косову и Метохији и Републици Србији

Abstract

Аутори у раду проучавају допринос друштвених садржаја у настави природе и друштва на развој идентитетске припадности ученика млађег школског узраста српском народу на Косову и Метохији и Републици Србији. Полазећи од психофизичког развоја и способности ученика млађег школског узраста, допринос друштвених садржаја истраживан је посредно преко идентификације процена учитеља. У истраживању се пошло од опште претпоставке да друштвени садржаји у настави природе и друштва значајно доприносе развијању осећаја идентитетске припадности српском народу на Косову и Метохији и Републици Србији код ученика млађег школског узраста. Пошло се и од посебних претпоставки да ће истраживањем бити издвојене компоненте које одређују идентитетску припадност српском народу на Косову и Метохији и Републици Србији и да не постоји значајна разлика у проценама учитеља о доприносу друштвених садржаја у настави природе и друштва у развијању осећаја идентитетске припадности српском народу на Косову и Метохији и Републици Србији код ученика млађег школског узраста. Да би се то утврдило, у првој половини 2019. на узорку од 103 учитеља Пчињског округа спроведено је истраживање приказано у овом раду. Подаци прикупљени Скалером – ИПСНКиМРС (a = 0,812) обрађени су фактор ском анализом и анализом варијансе. Факторском анализом су издвојене четири компоненте које одређују идентитетску припадност ученика млађег школског узраста српском народу на Косову и Метохији и Републици Србији: 1) идентитет, 2) територијално одређење, 3) друштвена припадност и 4) самоодређење (КМО=0,715, p = 0,000, ЗВ = 58,278%). Анализом варијансе је утврђено да не постоји значајна разлика у резултатима три групе учитеља у зависности од процена о доприносу друштвених садржаја у настави природе и друштва у развоју идентитетске припадности ученика млађег школског узраста српском народу на Косову и Метохији иРепублици Србији: F (1, 102) = 1,870, p = 0,160. Најзначајнији резултати истраживања приказани су у форми закључка и дате су педагошке импликације (Табела 6; Дијаграма 2).