Андрић и „београдски стил“

Abstract

Андрићева писана реч нуди образац класичног књижевног језика. То је једна од особина којој је тешко наћи равну у писаној речи у нашој књижевности. Рад има за циљ да укаже да ова констатација, као и констатација Александра Белића да је Андрићев језик потпуно у границама књижевног канона и да даје реално обележје његовим сељацима, варошанима и полуварошанима, вреди за пишчеву писану реч узету у целини. Стога ћемо у истраживању применити плурализам метода. Закључићемо да својим индивидуалним стилистичким цртама стваралаштво Иве Андрића поседује оне особине: прецизност, убедљивост, отмену упрошћеност и природност, које улазе у појам који је назван „београдски стил”.