Лексиколошки оглед: Трагом Бучумика Недељка Богдановића

Abstract

Књига познатог српског дијалектолога Недељка Богдановића „Бучумика у звону” узима се као полазни регистар речи за лексиколошки оглед. Књига је писана као врста мемоара о себи и свом завичају, у форми завичајне пасторале у сликама са носећим речима, обојеним локалним колоритом. Лексика је веродостојна, смештена у аутентични дијалекатски контекст, и из тих разлога је захвална за лексиколошка разматрања у релацијама: етнолингвистика – лингвистичка географија – етимологија. У ствари, аутори лингвистичког огледа су продужили путем самог писца, само са ригорознијим лингвистичким критеријумима, будући да им уметнички утисак није у средишту истраживања.