Дигиталне компетенције универзитетских професора у XXI веку

Abstract

Најновија дешавања у образовању изазвана пандемијом вируса 2019-nCoV и прелазак са традиционалне наставе на електронску наставу утицали су да се појави посебно интересовање методичара наставе у вези са сагледавањем дигиталних компетенција наставног особља у XXI веку. Промене су посебно утицале на универзитетске професоре од којих је стручна јавност очекивала да буду узори у примени савремених информационо-комуникационих технологија. Група наставника која је раније схватила значај рачунара и мобилних телефона у настави безболније је прошла кроз транзицију са једног вида наставе на други, док је далеко теже било оном делу наставника који је од почетка негирао њихову функционалност. Такво чињенично стање утицало је да се крене у дубље сагледавање њихове функције у осавремењивању академске праксе, да се анализирају званичне стратегије развоја образовања и постојећи оквири потребних дигиталних компетенција. Стога аутори у овом раду износе предлог оквира дигиталних компетенција професора на високошколским институцијама у Републици Србији, класификујући их у шест категорија неопходних за успешну реализацију академске наставе: 1) основна информатичка знања о савременим информационо-комуникационим технологијама; 2) успостављање комуникације у виртуелном окружењу; 3) управљање виртуелним окружењем за учење; 4) припрема наставног материјала помоћу апликативних софтвера; 5) креирање и вођење електронског портфолија; 6) безбедно коришћење онлајн окружења и етика.