ДОПРИНОС МЕЂУНАРОДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ У БОРБИ ПРОТИВ КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА/THE CONTRIBUTION OF THE INTERNATIONAL COMMUNITY IN THE FIGHT AGAINST CLIMATE CHANGE

Abstract

Климатске промене представљају један од највећих изазова с којим се цивилизација данас суочава. У оквиру УН склапани су различити климатски аранжмани са циљем закључивања глобалног климатског споразума (уговора). Стога посебан значај припада Оквирној конвенцији о промени климе (UNFCCC), на коју ће се надовезати Кјото протокол, са којим је започета правна регулатива ове области. Париски споразум, као наследник Кјото протокола, поред елемената континуитета међуправних активности уноси нове елементе и начине дефинисања правне регулативе (принципи, обавезе) деловања међународне заједнице у области климатских промена. Да би се спасила околина и да бисмо се борили против климатских промена било је потребно постављање циљева који омогућавају стабилизацију и смањење концентрације емисије гасова са ефектом стаклене баште (без увођења обавеза, одн. квота за стране – Оквирна конвенција Уједињених нација о промени климе), затим да се смање укупне емисије гасова за најмање 5% (2008 – 2012), одн. за најмање 18% (2013 – 2020) у односу на 1990. годину (обавезе развијених земаља – Кјото протокол), и да се ограничи сада просечан раст температуре испод 2° C, одн. 1,5° C у односу на прединдустријски период (општи квантитативни циљ – Париски споразум). Аутор у раду полази од хипотезе да Оквирна конвенција УН о промени климе и уз њу Кјото протокол и Париски споразум – чине елементе системског приступа у решавању проблема климатских промена.

The climate change is one of the biggest challenges with which civilization faces today. Within the United Nations assembled different climatic arrangements with a goal to conclude a global climate agreement (contract). Therefore, special importance belongs to United Nation Framework Convention on Climate Change (UNFCCC) on which attaches The Kyoto Protocol that starts the law regulation of this area. The Paris Agreement, as a substitute of The Kyoto Protocol, beside that elements of continuity international legal activities, enters new elements and ways of defining law regulation (principles, obligations) of International Community in the area of the climate change. To save the environment and to fight against the climate change first it was necessary inserting goals that will allow stabilization and reduction of concentration gas emissions with greenhouse gas effects (no obligations, or quotas on the side The United Nation Framework Convention on Climate Change), then to reduce total gas emission to at least 5% (2008-2012), in reference to at least 18% (2013-2020) relativne to 1990. (the obligations of developed countries - The Kyoto Protocol) and to limit the average temperature in crease below 2 degrees Celsius, in fact 5 degrees Celsius in relative to pre-industrial period (global quantitative goal - The Paris Agreement). The author of a scientific paper is based on the hypothesis that The United Nation Framework Convention on Climate Change, The Kyoto Protocol, The Paris Agreement are the elements of systematic approach in resolving the problem of climate change.