НЕДОСЛЕДНОСТИ УСТАВНОПРАВНОГ ПОЛОЖАЈА ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ/THE INCONSISTENCY OF THE CONSTITUTIONAL POSITION OF THE PRESIDENT OF THE REPUBLIC

Abstract

Уставноправни положај председника Републике је предмет сталних расправа у научним круговима од успостављања вишестраначја у Србији и подједнако важи за оба српска устава у овом периоду. Једна група теоретичара видела је председника Републике као институцију која ремети равнотежу власти и надмоћна је како у односу на другу грану бицефалне егзекутиве, тако и на законодавну власт. С друге стране, има и онох који су истицали да легитимитет који произлази из непосредног избора председника Републике није пропраћен одговарајућим овлашћењима и да он, у ствари, не чини део активне, већ пасивну власт, не успевајући да досегне (ни) Констанов идеал и постане „умеравајућа власт“. Намера нам је да у овом раду пажњу усмеримо на питања која се тичу надлежности председника Републике, и то само оних које у највећој мери утичу на обликовање ове институције, и покушамо да дамо свој скромни допринос тражењу одговора на питање у ком правцу треба мењати његов уставни положај – да ли би обим надлежности председника Републике требало усагласити са начином његовог избора или би, пак, у циљу стабилизацији демократије и јачања владавине права требало мењати начин избора шефа државе и сузити његова уставна овлашћења.

The constitutional position of the President of the Republic is the subject of ongoing discussions in the scientific circles since the establishment of a multi-party system in Serbia and is equally valid for both Serbian constitutions in this period. A group of theoreticians saw the President of the Republic as an institution that disturbs the balance of power and is superior in comparison with the other branch of the bicefal executive as well as the legislative power. On the other hand, there are also those who emphasized that the legitimacy derived from the direct election of the President of the Republic is not accompanied by adequate powers and that, in fact, he does not form part of an active but passive power, failing to reach Constant's ideal and become "directing power". In this paper we intend to focus attention on the issues related to the competence of the President of the Republic, and only those that have the greatest influence on the formation of this institution, and we tried to give our modest contribution to seeking a response to the question of the direction in which its constitutional position - should the extent of the competencies of the President of the Republic be harmonized with the method of his election, or if, in order to stabilize democracy and strengthen the principle rule of law, the method of election of the head of state should be changed, and his constitutional powers.