dc.contributor.author | Ранђеловић, Бранислав М. | |
dc.contributor.author | Стевановић, Јелена М. | |
dc.contributor.author | Лазаревић, Емилија Н. | |
dc.date.accessioned | 2022-11-05T09:03:21Z | |
dc.date.available | 2022-11-05T09:03:21Z | |
dc.date.issued | 2022-06 | |
dc.identifier.citation | ИИИ 43007 “Истраживање климатских промена и њиховог утицаја на животну средину - праћење утицаја, адаптација и ублажавање” | en_US |
dc.identifier.citation | ТР 32012 „Интелигентни Кабинет за Физикалну Медицину – ИКАФИМ“ | en_US |
dc.identifier.uri | https://platon.pr.ac.rs/handle/123456789/918 | |
dc.description.abstract | Значајан и недовољно изучаван проблем у образовању у нашој земљи представља квалитет језика уџбеника. Ово питање је посебно важно разматрати из перспективе ученика (којима је дато наставно средство превасходно намењено) што, између осталог, омогућава да се сагледа да ли уџбеник представља ученицима потпору за учење, али и да се преиспита у којој мери уџбеник може помоћи ученицима да унапреде своје основне способности, пре свега језичке и когнитивне. С тим у вези, циљ овог рада је да се испита како ученици петог разреда основне школе разумеју језик уџбеника математике. У истраживању су учествовали ученици (N = 209) поменутог узраста из трију београдских основних школа. Ученици су замољени да у двема лекцијама (изучавана и неизучавана) из уџбеника математике, који користе у настави, означе све језичке јединице чије значење не разумеју. Анализа показује да су ученици као неразумљиве означили/подвлачили следеће језичке јединице: речи, синтагме, реченице. Резултати упућују на то да ученици боље разумеју језик познате него непознате лекције, што показује да не би могли самостално да овладају знањем из ових уџбеника. Знатно већи број ученика у познатој лекцији не разуме речи и синтагме које припадају општем лексичком систему српског језика, док у непознатој лекцији највећи број ученика не разуме значење употребљених реченица (седам реченица, у просеку). Ученици који имају бољу оцену из математике означили су мање нејасних реченица и у познатој и у непознатој лекцији. У закључку се дискутује о педагошким импликацијама датих налаза и упућује на решења која би могла допринети да се унапреди квалитет језика уџбеника математике, као и језичка компетенција ученика. | en_US |
dc.language.iso | sr | en_US |
dc.publisher | Институт за педагошка истраживања, Београд | en_US |
dc.rights | CC0 1.0 Универзална | * |
dc.rights.uri | http://creativecommons.org/publicdomain/zero/1.0/ | * |
dc.title | Како ученици петог разреда основне школе разумеју језик уџбеника математике? | en_US |
dc.title.alternative | Зборник Института за педагошка истраживања | en_US |
dc.type | clanak-u-casopisu | en_US |
dc.description.version | publishedVersion | en_US |
dc.identifier.doi | https://doi.org/10.2298/ZIPI2201005R | |
dc.citation.volume | 54 | |
dc.citation.issue | 1 | |
dc.citation.spage | 5 | |
dc.citation.epage | 26 | |
dc.subject.keywords | језик уџбеника, уџбеници математике, речи/синтагме и реченице, језичка компе- тенција ученика, основна школа | en_US |
dc.type.mCategory | M11 | en_US |
dc.type.mCategory | openAccess | en_US |
dc.type.mCategory | M11 | en_US |
dc.type.mCategory | openAccess | en_US |
dc.identifier.ISSN | Printed 0579-6431 | |
dc.identifier.ISSN | Online 1820-9270 | |