Сурогацијски аранжмани са прекограничним дејством/Surrogacy arrangements with transboundary effect

Abstract

У првом делу рада ауторка разматра остваривање репродуктивних права грађана ван граница своје земље са разлога различитих (либералних или рестриктивних) решења у вези са прихватњем или неприхватањем сурогат материнства као поступка асистиране репродуктивне технологије. Одлазак из једне земље у којој третман није доступан у другу земљу захтева успостављање међународних етичких стандарда у контроли и спречавању злоупотреба. У одсуству наднационалних извора права у вези са асистираном репродукцијом, свака држава има суверену надлежност и компетенције у регулисању ове материје. Значајна улога у покушају стварања међународног инструмента помоћу којег би се обезбедила правна сигурност у погледу успостављања правног родитељства намераваних родитеља (наручилаца) припада Хашкој конференцији за међународно приватно право. Садржина другог дела рада посвећена је пракси Европског суда за људска права поводом решавања последица примене поступка сурогат материнства са аспекта људских права. Иако је пракса Европског суда за људска права у овој области новијег датума и броји свега неколико предмета, њен значај се огледа у одређивању стандарда о импликацијама сурогат материнства са елементом иностраности.

In this paper author notice the fact that substantive systems differ considerably from access to surrogacy contracts (explicitly prohibiting surrogacy contracts, legal systems in which surrogate motherhood is largely unregulated, jurisdictions in which this procedure is explicitly permitted, and states with a liberal attitude towards surrogacy contracts, including contracts of a commercial nature), when it comes to contracts with an element of abroad, where the relationship between a contractor becomes a relationship of international private law, in countries in which a surrogate motherhood (or not which form it) is not allowed the main issue is the recognition of the legal effects of the transboundary surrogate motherhood, although even in countries where surrogate motherhood is allowed legal parenting of a person for whom the surrogate mother gave birth, a child can’t be automatically accepted. Whether and in what way the contracting authorities become legal parents of the child is solved by applying the rules of national rules of international private law. On the other hand, the author considering the specific and complex issues from the perspective of European Court of Human Rights. Through the view of the cases analyzed there seems to be an uncertain expectation of establishing general principles in disputes concerning the surrogate motherhood. The relevant legal instruments at the European level do not regulate the subject matter or expressly leave a decision on the consequences of the surrogacy arrangements in relation to intended parents and in relation to the status of children born by the surrogacy arragements.