Срењовековна литература и електронски ресурси у школама у XXI веку

Abstract

Маргинализација средњовековне књижевности у наставним плановима и програмима започела је са друштвеним превирањима која су се одиграла средином двадесетог века. Од тада па до данас се са сваким новим програмом број дела и аутора редукује, тако да се у српским основним школама изучава једно дело, а у гимназијама (и средњим стручним школама) једва пет дела. Притом, одломак се појављује као доминантно штиво, што још једном потврђује незавидан положај у коме се ова књижевност налази и која одолева само захваљујући ентузијазму наставника. Стога је предмет овога рада испитивање ставова наставника о месту и значају средњовековне књижевности у основношколским и средњошколским програмима. Аутори настоје да коришћењем технике анкетирања дијагностификују и опишу употребу савремених наставних средстава и ресурса захваљујући којима наставници успевају да мотивишу ученике да активно читају и проучавају средњовековна књижевна дела и њихове ауторе.