„FALSE“ MANDATORY MEDICAL TREATMENTS/„НЕПРАВЕ“ МАНДАТОРНЕ МЕДИЦИНСКЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ

Abstract

Principle of authonomy of the will has not been consistently enforced in any branch of law because this cannot be done without simultaneous threat to legal certainty, the private interests of others or the collective interests. Legal subject, actually his autonomy, through a whole series of general and relative limitations, is put in the foreground of the common good and the collective or private interests that are more prevalent at the given moment. Medical Law, novel part of a letter-day legal system, is no exception in this sense. Namly, legal institute of informed consent is a primary medium for excrecising authonomy of the will in Medical Law and it is still the basic rule. However, the exceptions to that rule exists. In the following lines we will classify the situational deviations from the principle of autonomy of the will expressed through informed consent. For this purpose, we will divide all exceptions into two groups. The first group consists of interventions that we have marked as „real“ interventions undertaken by the force of law, and the second consists of those interventions which are marked as „false“ mandatory interventions. Second group is in our focus in this paper.

Принципи аутономије воље ни у једној грани права не може бити потпуно доследно и безусловно спроведен без истовремене претње по правну сигурност, приватне интересе других субјеката или опште друштвене интересе. Правни субјект, односно његова аутономија, кроз серију општих и посебних ограничења, бива стављена у други план у односу на опште добро и опште или приватне интересе који су значајнији у датом тренутку. Медицинско право, млада грана модерних правних поредака, није изузетак у том смислу. Наиме, правни институт пристанка информисаног пацијента је примарно средство за остваривање аутономије воље у медицинском праву и он је основно правило. Ипак, у односу на ово правило постоје значајни изузеци. У наредним редовима класификоваћемо ситуационе девијације од принципа аутономије воље изражене кроз пристанак информисаног пацијента. У ту сврху, поделићемо изузетке у две групе. Прву групу чине интервенције које смо за потребе рада означили као „праве“ интервенције предузете по сили закона. Друга група, а она је у фокусу нашег рада, састоји се од интервенција које смо означили као „неправе“ мандаторне интервенције.