УЈЕДНАЧАВАЊЕ НОРМИ БРАКОРАЗВОДНОГ ПРАВА У ЕВРОПИ/HARMONIZATION OF DIVORCE LAW IN EUROPE

Abstract

Иако је институт развода брака био познат још у римском праву, идеја о допуштености развода брака као пропратне последице поремећаја односа између супружника своју физиономију у законодавствима европских држава добија крајем 19. и током 20. века. Међутим, корените промене у регулативи овог правног института, у квалитативном смислу, десиле су се онда када када се јавила потреба за европеизацијом материјалних правила о разводу међународних бракова. Имајући у виду међусобне разлике држава чланица ЕУ у овој области, развод међународног брака и његове последице зависе од материјалног права које државе ће суд применити, а избор меродавног материјалног права условљен је колизионим решењем које ће међународно надлежни суд применити. У раду се анализира развој правног нормирања, који прати један институт породичног права - развод брака, и то кроз више аспеката: димензију материјалног права у Републици Србији, димензију права Европске уније кроз хармонизацију прописа од стране Европске комисије за породично право, као и кроз унификацију међународно-приватно правних норми кроз делатност органа Европске уније.

Although the institute of marriage divorce was already known in Roman law, the idea of allowing divorce as a side effect of the disorder of the relationship between spouses was acquired by the physiognomy in the legislations of European states at the end of the 19th and during the 20th century. However, profound changes in the regulations of this legal institute, in qualitative terms, occurred when the need for the Europeanization of material rules on the divorce of international marriages appeared. Bearing in mind the differences between the EU Member States in this area, the divorce of the international marriage and its consequences depend on the material law that the court will apply, and the choice of the substantive law is conditioned by a conflict resolution that the internationally competent court will apply. The article analyzes the development of legal standardization, which is focused on a single family law institute - divorce, and it analyze it through several aspects: the dimension of material law in the Republic of Serbia, the dimension of European Union law through the harmonization of the law by the European Commission for Family Law, and through unification of private international’s norms through the activities of the European Union bodies.