Симболизација феномена смрти у Шекспировој трагедији Краљ Лир

Abstract

Поред разноликих и упечатљивих сцена смрти драмских ликова, Шек-спирове трагедије често карактерише конвенционална (хришћанска)иконографија смрти, али и метафизичка манифестација овог феномена увиду појаве духова. То није случај са трагедијом Краљ Лир. Разлог може-мо тражити у паганском пореклу приче у којој се богови и природа сма-трају делиоцима правде на овом свету, а не претпостављају есхатолошкунаграду или казну. Такође, радња ове трагедије је константно динамичнаи више фокусирана на спољашње догађаје и реакције ликова него на њи-хово унутрашње доживљавање, које би пружило могућност за монологи-зирање о феномену смрти. Упркос томе, ово је најпотреснија Шекспиро-ва трагедија која се завршава апокалиптичним праском каквог нема удругим драмама. Слике безнађа, агоније, смрти и Апокалипсе су тако ин-тензивне да се трагедија Краљ Лир може читати као универзална алего-рија или архетипска слика света кога прожима моћно и разорно зло.Оваквој атмосфери драме, у великој мери, доприносе метафоричне сли-ке и симболи смрти. Циљ овог рада је да укаже на њихово значење које је поред оних манифестних слика умирања, од изузетног значаја за тумаче-ње самог феномена смрти у трагедији Краљ Лир.