Abstract
Основни елементи специфичне кратке и веселе приче зване фаблио, ти-пичне за француску књижевност XIII века, нашли су своје место у Кан-терберијским причама
Џефрија Чосера. Типски карактери, љубавнепреваре, експлицитни еротски садржаји, неукусне шале и иронија, прости праволинијски стил приповедања, радња која се дешава у садашњемвремену и у реалистичном окружењу – конвенционалне су карактери-стике ових прича. Међутим, Чосер је своје фаблио приче оплемениокомплексном и индивидуалном карактеризацијом ликова и друштве-ном сатиром. Он је на софистицирани начин употребио еротске сценекарактеристичне за овај жанр да би испитао сексуалну етику коју је про-пагирала тадашња римокатоличка црква и понудио реалистични погледна мушко–женске односе. У односу на традиционалне фаблио приче,Чосерове су дуже, двосмисленије и мрачније. Наведене теоријске чиње-нице и карактеристике биће предмет овог рада.