Педагошки рад са даровитим ученицима у основној школи у функцији њиховог правилног развоја и успеха

Abstract

Имајући у виду да је надарено дете заправо дете које има изнадпросечне способности и специфичне особине личности, у педагошком раду је важно укључити све актере васпитно-образовног процеса како би њихов развој текао у правом смеру, и како би успех био осигуран. Ученици који су даровити, за разлику од деце са сметњама у развоју, похађају редовне школе, и образовање добијају путем редовног система васпитања и образоввања. Овде се може поставити питање да ли редовни систем школовања задовољава потребе ове деце, да ли је у стању да одговори на њихове захтеве, те сходно томе да ли одговара правима детета, која су гарантована Конвенцијом УН о правима детета, да образовни процес треба да буде усмерен на развој дететове личности, као и развој његових физичких и менталних способности до крајњих граница? Даровитост је у терминолошком смислу тешко одредити, зато и постоји велики број теорија и дефиниција даровитости. Неке од њих, попут Паскала (B. Pascal) граничи са лудошћу, а лудост је како аутор наводи, толико раширена међу генијалним људима да човек здравог разума, постаје управо ненормалан међу генијалцима. Међутим, већина аутора се слаже да је даровитост потенцијал за изузетан развој одређених способности који ће довести до неоспорног успеха у исказивању талента. Највећи проблем у вези са надареним ученицима је у томе како их препознати, како са њима радити у породици, у школи, у слободном времену. Емоционалне породичне везе и односи представљају сигуран пут испољавања надарености, јер сигурне и срећне бебе су упорније у покушајима савладавања препрека и решавању задатака који су сложенији у каснијем развојном периоду. Поред тога, квалитетна емоционална веза утиче на целокупан развој детета, тј. на интелектуалну, моралну, радну, физичку и естетску димензију. С обзиром на то да надарена деца уче брже, лакше и ефикасније од просечне, потребан је шири распон активности од уобичајеног у школском окружењу. У ту сврху је неопходно осигурати праве подстицаје, који ће бити разнолики, али и који ће охрабривати учење, обезбедити стимулативну средину и материјале, омогућити индивидуални приступ у раду, и стицање искуства. Рад са надареном децом треба базирати на индивидуалном приступу, који је усмерен на потребе ученика, а за који треба створити стимулативну средину.