dc.description.abstract | Od trenutka započinjanja napada NATO pakta na
SR Jugoslaviju, 24. marta 1999. godine, u vezi sa tom
ratnom akcijom otvorena su mnoga pitanja. Pitanje
zakonitosti, ili bolje rečeno pravne zasnovanosti, pitanje istinitosti uzroka koji su do rata doveli, pitanje
opravdanosti, političkih i ekonomskih interesa itd. Ni
danas nakon više od 20 godina, broj pitanja vezanih za
pripremu, realizaciju i posledice ratnih dejstava nije
smanjen, štaviše, i danas se otvaraju pojedina pitanja
koja u trenutku agresije nisu bila ni dostupna ni poznata
javnosti.
Malo je dobijenih odgovora na postavljena pitanja.
Zašto nema adekvatnih odgovora od onih koji su vodili
rat protiv nas, relativno je jasno i u ovom radu se time
posebno nećemo baviti. Međutim, zašto nema odgovora
koje smo mi kao društvo trebali i morali da damo najpre
sebi samima (tj. građanima naše zemlje) ostaje potpuno
nejasno. Kao lekarima, nas najviše interesuje zašto nije
dat adekvatan odgovor na pitanje – Koje su i kakve su
zdravstvene posledice dejstava NATO pakta. Kada to
kažemo, mislimo na posledice u toku rata, ali i posledice
ratnih dejstava nakon rata, kako direktne, tako i indirektne. Preventivna medicina Srbije i zdravstveni sistem
trebali su i morali da daju odgovor na pitanje kakav je
bio i kakav je danas uticaj ratnih dejstava na životnu
sredinu i zdravlje stanovništva.
Ovim radom pokušaćemo da prikažemo trenutno
stanje u Republici Srbiji po pitanju ispitivanja posledica
dejstava NATO pakta kao i raznolikost mišljenja i tuma-
čenja koji su izneti u našem društvenom i naučnom
javnom prostoru, kao i da kroz njihovo razmatranje
definišemo da li postoji potreba i smisao da se sprovede
ispitivanje ekoloških i zdravstvenih posledica ratnih
dejstava NATO-a u našoj zemlji.
Poznato je da je tokom agresije NATO snaga na SRJ
1999. godine upotrebljeno više vrsta različitih projektila. Klasičnim projektilima dejstvovano je po različitim ciljevima, među kojima su bila i postrojenja
hemijske industrije, rafinerije, transformatori, što je
uzrokovalo visoko i dugotrajno hemijsko zagađenje životne sredine brojnim supstancama koje su poznate kao
toksične, mutagene i kancerogene. Međutim, pored
klasičnih, na teritoriji SRJ ispod četrdeset četvrte paralele (područje Kosova i Metohije, okolina Vranja i
Bujanovca i rt Arza) upotrebljeni su i projektili koji su
sadržali osiromašeni uranijum (OU). Ovim projektilima
uzrokovano je dodatno hemijsko, kao i radioaktivno
zagađenje životne sredine 1.
U pokušaju da se dođe do naučnih činjenica o posledicama ratnih dejstava u septembru 2001. godine
organizovana je Međunarodna konferencija o ekološkom
oporavku tadašnje SR Jugoslavije. Cilj ove konferencije
je bio da se zabeleže posledice ratnih dejstava na životnu okolinu i psihofizičko zdravlje građana, i da se
predlože pravci ekološkog oporavka. Kroz 142 rada
svoje rezultate je prikazalo 320 autora iz 21 države,
a održane su i tri telekonferencijske prezentacije US
Environmental Protection Agency (EPA). Na konferenciji
je prvi put prikazano i da su uzorci projektila sa OU
sadržali i male količine plutonijuma, kao i izotopa
uranijuma (U–236), kojih takođe nema u prirodnom
uranijumu. Prisustvo ovih izotopa ukazalo je da se
tu nije samo radilo o osiromašenom uranijumu već o
mogućoj mešavini sa prerađenim reaktorskim gorivom. U
zaključcima ove konferencije je izneto da je u toku NATO
bombardovanja uništeno 78 industrijskih postrojenja,
da je 45 energetskih postrojenja bilo uništeno ili ošte-
ćeno, i da je kao posledica toga ispušteno na hiljade
tona kancerogenih, mutagenih i toksičnih hemikalija,
uključujući bar desetak toksičnih hemikalija koje su
odavno stavljene na listu zabranjenih hemikalija prema
Štokholmskoj konvenciji. Uz to je oko 150 hiljada tona
nafte i naftnih derivata i oko 367 hiljada tona kerozina
1 Branka Đurović i dr, Biomedicinski aspekti primene municije sa
osiromašenim uranijumom. Hem. Ind. (2001); 55 (7-8) 84-88. 2001
i 2019.96
„PRVI KONGRES LEKARA KOSOVA I METOHIJE“
29.XI - 1.XII 2019. godine, Kosovska Mitrovica
// 2019; 48 (SUPLEMENT 4)
bilo zapaljeno, više od 20 hiljada civilnih zgrada je
uništeno, i ispaljeno je najmanje 31 hiljada projektila
sa OU. Nažalost, pokazalo se da ni ovakav naučni skup
nije mogao da pokrene širu društvenu akciju 2.
U jednom periodu nakon ove konferencije, tema
„bombardovanja“ kao da je nekako otišla na margine
društvenog interesovanja, međutim u poslednjih nekoliko godina ponovo dolazi u centar pažnje naučne
i stručne javnosti, a intenzivna društvena polemika 3
koja se vodi o tome imali ih i kakve su posledice NATO
dejstava pokazuje izuzetno visok nivo interesovanja
među stanovništvom po pitanju ratnih posledica.
Često izraženo suprotni stavovi zdravstvenih (i drugih) stručnjaka koji o posledicama ratnih dejstava govore, unose dodatnu konfuziju po pitanju dostizanja
jasnog zaključka. Kao sporno se javlja i to da li posledice
treba ili ne treba istraživati.
Nažalost, ni naša država, nije smogla snage da nama (zdravstvenim radnicima) i ostalim građanima, da
valjane odgovore. Odnos države, odnosno predstavnika
vlasti koji su ispred državnog aparata bili zaduženi za
tu problematiku, prema posledicama ratnih dejstava
najčešće je bio ograničen političkim okvirom koji su
imali. On se kretao od potpunog ignorisanja problema,
preko umanjivanja, pogrešnog tumačenja činjenica, pa
do često neadekvatno potkrepljenih uvećavanja. Razlog
za to jesu često bili politički razlozi međutim takođe
čest razlog tih grešaka bio je u nestručnosti i neznanju.
I danas imamo specifičnu situaciju. Za razliku od
perioda kada je država ignorisala problem, sada imamo
situaciju da je država formirala dva tela koja trebaju
da se bave istim problemom. Naime Vlada republike
Srbije formirala je Međuresorno koordinaciono telo
(koje ni posle više od godinu dana od osnivanja još uvek
nije uspostavilo svoj radni kapacitet), dok je Skupština
Republike Srbije formirala svoju Komisiju za ispitivanje
posledica bombardovanja. Metodologija rada ova dva
tela nije usaglašena, pristup podacima, razmena podataka, i niz drugih nedefinisanih ili nedovoljno definisanih stvari, dodatno doprinose zbunjenosti koja u
društvu postoji po pitanju ispitivanja posledica ratnih
dejstava NATO pakta.
Nažalost, trenutno možemo konstatovati da mi kao
društvo ni nakon više od 20 godina nismo uspeli da damo
odgovore na ključna pitanja po zdravlje naroda koji u
ovoj zemlji živi.
Profesor Zoran Radovanović, izuzetno iskusan epidemiolog, profesor u penziji Medicinskog fakulteta
2 D. P. Antic and J. Lj. Vujic, Editors, “Environmental Recovery of
Yugoslavia” Monograph published by Vinča Institute of Nuclear
Sciences, ISBN 86-7306-054-0, Belgrade, 2002.
3 https://www.youtube.com/watch?v=PkL5nC-jB_8
u Beogradu i predsednik etičkog komiteta SLD-a, u
medijima 4 i na naučnim skupovima 5 ističe da ne postoji
naučna zasnovanost u tvrdnjama da OU dovodi do pove-
ćanja broja karcinoma u našoj zemlji iznoseći za to niz
dokaza u naučnim radovima i istraživanjima. Navodi
da se podaci o oboljevanu od raka koriste na nenaučan
način i zloupotrebljavaju. On ističe razloge koji govore
u prilog tome da provera posledica ratnih dejstava nema
smisao i često sa pravom ističe mnoga ključna pitanja
vezana za period ratnih dejstava nisu rešena, kao i
da sami ne brinemo dovoljno o svom okruženju i da
pojedinci žele da nađu krivca za sopstvene propuste.
Različiti pristup podacima i njihovo različito tumačenje
dovode čak i do (nažalost uopštenog) prozivanja pristalica istraživanja posledica rata da su falsifikovali podatke
nadležnih ustanova 6.
Međutim, dr Čikarić, iskusni profesor radiologije
na Medicinskom fakultetu u Beogradu, iznosi iskustva
iz svoje prakse i tumačeći podatke o oboljevanju od
malignih bolesti u Srbiji konstatuje da je došlo do povećanja i morbiditeta i mortaliteta od istih, kriveći
za to posledice ratnih dejstava NATO-pakta 7. Stavove
profesora Čikarića podržava i profesorica istog fakulteta
Danica Grujičić, (neurohirug na onkologiji i šefica katedre za Hirurgiju) koja takođe tvrdi da njena praksa i
rezultati ukazuju na porast prisustva malignih bolesti
u populaciji 8.
Profesorica Jasmina Vujić (Kalifornijski univerzitet
u Berkliju) navodi da je, kao i većina teških metala, OU
hemijski toksičan, i uz to radioaktivan. Kakvi su efekti
OU na zdravlje ljudi zavisi od mnogo parametara: da li se
radi o unutrašnjem ili spoljašnjem ozračivanju; u slučaju
prisustva OU u organizmu (unutrašnje zagađenje), veoma je bitan način unošenja – udisanjem, putem hrane
i vode, ili preko povreda kože; i da li je OU unet u
organizam kao rastvorljivo ili nerastvorljivo hemijsko
jedinjenje. Većina radionuklida u uranijumskom lan-cu
su alfa emiteri, sa poznatom radiotoksičnošću i citotoksičnošću, kao što su radijum, radon i polonijum 9.
Često se postavlja i pitanje svrsishodnosti i mogućnosti
današnjeg ispitivanja posledica nečega što se desilo pre
4 https://www.blic.rs/vesti/drustvo/nas-poznati-epidemiologovih-16-stavki-ruse-svaku-povezanost-nato-bombi-i-raka/
vdmhkf8
5 Radovanović Zoran, Real and fictitious causes of cancer, DPM 2018
6 https://www.nedeljnik.rs/falsifikovali-su-podatke-daosiromaseni-uranijum-izaziva-rak-jer-nisu-nasli-nista-dr-zoranradovanovic-za-nedeljnik/
7 http://www.nspm.rs/hronika/prof.-dr-slobodan-cikaric-zaporast-broja-umrlih-i-obolelih-od-raka-krivac-je-osiromaseniuranijum-kojim-smo-bombardovani-tokom-nato-agresije.
html?alphabet=l
8 https://www.ceas-serbia.org/sr/preuzeto/7014-dr-danicagrujicic-istina-o-posledicama-nato-bombardovanja
9 Jasmina Vujić, , “Environmental Recovery of Yugoslavia” ,
Belgrade, 2002.IV SESIJA
2019; 48 (SUPLEMENT 4) // 97
20 godina. Jasno je da su istraživanja uticaja ratnih
dejstava na životnu sredinu ograničena fragmentacijom
između brojnih disciplina, kao i nizom drugih političkih i
stručnih razloga, ali je nesporna činjenica da posleratni
uslovi u svakom slučaju uključuju intenzivno zagađenje,
ostatke neeksplodiranih ubojnih sredstava, oštećenu i
uništenu infrastrukturu, degradirane predele i vegetaciju, usluge ekosistema, socioekonomske poremećaje,
izbegličku populaciju i dugotrajne bolesti. NATO bombardovanje na području SR Jugoslavije 1999. godine,
posebno rat na području Kosova i Metohije, potvrđuje
sve navedene konstatacije. Unošenje metala u tragovima u ekosisteme može se odrediti hemijskim
analizama atmosferske depozicije, bioindikacijom/
biomonitoringom, odnosno analizama biljnih organa i
zemljišta. Bioindikatori mogu biti organizmi (ili delovi
organizama ili zajednica organizama) koje sadrže informacije o kvalitetu životne sredine, dok biomonitori
sadrže informacije o kvantitativnim aspektima životne
sredine.
Biomonitoring nam može pomoći u oceni stanja
zagađenosti životne sredine. Tako se, na primer, u
zavisnosti od biljnih vrsta, može oceniti zagađenost
životne sredine elementima u tragovima, radionuklidima i organskim polutantima. Što se tiče štetnih i
toksičnih polutanata koji se mogu odnositi na NATO
bombardovanje, biomonitoring nam može pružiti informaciju o njihovom prisustvu i nivou zagađenosti životne sredine 10.
Biomonitroing koji je rađen kroz praćenje sadržaja
zagađenja u mahovinama (Hipnum cupressiforme) u
širom regiona Kosova i Metohije na 21 mestu tokom
juna 2016. godine. Al, As, Ba, Cd, Co, Cr, Cu, Fe, Mn, Ni,
Pb, V i Zn su određeni u uzorcima induktivno spojenom
plazmom optičkom emisijskom spektrometrijom (ICPOES). Povećane koncentracije Ba, Cd, Cr, Co, Ni, V i
maksimalne koncentracije As, Cu, Pb i Zn nađene su
u uzorcima vrha zemlje širom regiona u poređenju sa
propisanim vrednostima u regulatornim dokumentima.
Rezultati impliciraju postojanje snažnog uticaja (resuspendirane) komponente tla na obogaćivanje elemenata svih uzoraka okoline. Štaviše, EF-ovi mahovine
od Pb, Cu, Zn i U bili su primetno veći od onih izra-
čunatih za uzorke koloksiranog gornjeg tla, koji podrazumevaju prisustvo zagađenog dalekog dometa.
Najveće vrednosti elemenata pronađene su u uzorcima
mahovine iz ove studije u poređenju sa prethodnim
istraživanjem mahovine u ovom regionu (u 2011.),
10 Ratko Kadović, sesija „Zdravstvene i ekološke posledice ratnih
dejstava NATO na SRJ - kako ih umanjiti i ukloniti“, 2019.
evropskim vrednostima (Norveška) i drugim relevantnim
bazama podataka (BJR Makedonija, Srbija) 11.
Što se tiče pokazatelja humanog biomonitoringa
u istraživanju koje su sproveli Manojlović i Grujičić
praćen je sadržaj dva radioaktivna metala, uranijuma
(U) i torijuma (Th), određen je u tečnim vezivnim i
čvrstim, nekeratinskim uzorcima tkiva, kao i u tečnim
kliničkim uzorcima (plazmi i likvoru) ispitanika. Interesantan podatak je da je U pokazao uticaj na progresiju bolesti tiroidne žlezde i uticaj na razdvajanje
folikularne patohistološke varijante od solidne (p <
0,05). Rezultati takođe ukazuju na značajno povećan
sadržaj U i Th u trabekularnim i kortikalnim kostima.
Dobijeni rezultati ukazuju na opravdanost razmatranja
U i Th u etiopatogenezi neuroendokrinih malignih bolesti
i nedvosmisleno ukazuju na opravdanost redovnog pra-
ćenja i utvrđivanja statusa metala u srpskoj populaciji
12
.
Raniji direktor Nuklearnih objekata Srbije i Saradnik
u Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju dr Jagoš
Raičević, navodi da je, kako bi se sagledala nastala
šteta po ljudsko zdravlje i ekosistem, neophodno prvo
izvršiti rekonstrukciju događaja i utvrditi početne parametre zagađenja – količinu ispuštenih polutanata
(naftnih derivata i ostalih zagađujućih materija) u ekosisistem. Detaljnom analizom raspoloživih podataka
je moguće utvrditi one frakcije koje su sagorevanjem
dospele u vazduh, i one koje su izlivanjem dospele
u zemljište. Frakcije koje su dospele u vazduh se na
osnovu raspoloživih podataka dalje posmatraju primenom odgovarajućih modela za atmosferski transport i
depoziciju, dok se onaj deo polutanata koji je dospeo u
zemljište razmatra sa stanovišta migracije u zemljištu,
i migracije u podzemnim vodama. Poznavanje ovih
parametara pruža mogućnost da se tadašnja lokalna
zagađenja – i njihova evolucija u vremenu, povežu sa
epidemiološkom slikom koju imamo u Srbiji danas. Na
taj način je moguće dobiti elemente za sagledavanje
mogućih uzročno-posledičnih veza nastanka raznih
oboljenja za koja se sumnja da su posledica NATO
bombardovanja, čime se znatno olakšava dalje lečenje
i preventiva. Ne manje važno je i to da se ovakvim
pristupom može izvršiti provera mogućih zaostalih
„crnih tačaka“ na kojima je (ili nije) izvršena neophodna
remedijacija. Izuzetno je važno podvući da smisao
projekta nije formiranje bilo kakvih tužbi za naknadu
11 Environmental implication indices from elemental characterisations ofcollocated topsoil and moss samples, Mira Aničić Uro-
šević i sar, Ecological IndicatorsVolume 90, July 2018, Pages
529-539. https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/
S1470160X18302048?via%3Dihub
12 D. Manojlović i D. Grujičić, sesija „Zdravstvene i ekološke posledice ratnih dejstava NATO na SRJ - kako ih umanjiti i ukloniti“,
2019.98
„PRVI KONGRES LEKARA KOSOVA I METOHIJE“
29.XI - 1.XII 2019. godine, Kosovska Mitrovica
// 2019; 48 (SUPLEMENT 4)
štete, već pre svega briga o zdravoj životnoj sredini i
ljudima koji u njoj žive. Ceo projekat treba da se izvodi
u fazama, što je detaljno prikazano u Elaboratu, koji je
poslat našim državnim organima 13.
Ne želeći da svoje iskustvo namećem kao arbitrarno,
poštujući svoju naučnu odgovornost, sa jedne, ali i
svoju lekarsku odgovornost, sa druge strane, moram da
iznesem i sopstvena zapažanja. Nakon rata, u možda
najgoroj situaciji našli su se oni koji su bili izloženi
direktnim ili indirektnim posledicama ratnih dejstava, a
ostali su da žive u tzv. enklavama (manjim ograničenim
teritorijama sa većinskim srpskim stanovništvom) na
Kosovu i Metohiji. Zdravstvena briga o njima bila je
često zapanjujuće neodgovorna. Interesujući se za takve slučajeve, obavio sam razgovore sa jednim delom
ljudi koji tvrde da su oboleli usled posledica ratnih
dejstava. Činjenica je da su takve tvrdnje u pojedinim
slučajevima nedovoljno potkrepljene, ali takođe je
činjenica da je teško objasniti saznanje o „grupnom“
oboljevanju od karcinoma, kao npr. u Štrpcu, koje mi
je preneo jedini živi od grupe radnika koja je radila na
raščišćavanju repetitora u Štrpcu, na koji je dejstvovala
avijacija NATO pakta. On je pri tom oboleo od maligne
bolesti, i ima svu dokumentaciju koja to dokazuje, i
tvrdi da su svi ostali preminuli od raka. U pokušaju da
dalje proverim podatke za ostale radnike, kroz razgovor
sa ljudima njegovi navodi su mi potvrđeni, ali sam u
pokušaju da dokumentujem usmene navode, naravno,
udario u zid, što nije ni malo čudno imajući u vidu
stanje zdravstvenog sistema, razdvojenost porodica,
iseljavanje, privatne terapije itd.
13 Jagoš Raičević i ost. sesija „Zdravstvene i ekološke posledice
ratnih dejstava NATO na SRJ - kako ih umanjiti i ukloniti“, 2019.
Ono što svakako možemo smatrati za pogrešno je
to, što se celokupna (ili skoro celokupna) rasprava, čak
i unaučnim krugovima, fokusira na uticaj OU na razvoj
malignih oboljenja, koji u stvari predstavlja samo jedan
deo sveukupnih posledica ratnih dejstava NATO-a na
životnu sredinu i zdravlje stanovništva. Istu grešku koju
imamo u naučnim i stručnim krugovima, srećemo i u
medijima gde se takođe rasprava o posledicama ratnih
dejstava NATO pakta na SRJ, potpuno pogrešno, svodi
na priču o OU, koji jeste jedna od bitnih stavki koje se
neizbežno trebaju razmatrati, ali ne isključujući ostale
posledice ratnih dejstava, već sveobuhvatno. Građani,
kojima stručnjaci i mediji trebaju da daju jasne odgovore i razjasne situaciju, dovedeni su u situaciju još
veće zbunjenosti i nerazumevanja problema.
Takođe možemo konstatovati da postoji nedovoljna
istraženost problema i nedovoljna posvećenost kako
naučnih radnika u oblasti zdravstva tako i zdravstvenog
sistema u celini, da se dođe do odgovarajućih podataka
i do razrešenja nametnutih dilema.
Verujem, da sve navedeno jasno ukazuje na potrebu
da naše društvo na odgovoran i naučno zasnovan način
mora da utvrdi sve posledice ratnih dejstava na životnu
sredinu i zdravlje stanovništva, a zatim pristupi izradi
planskih dokumenata za uklanjanje i minimiziranje
utvrđenih posledica, i njihovoj realizaciji. Samo tako
mi možemo iskazati svoju profesionalnu i naučnu ali i
moralnu i društvenu odgovornost, najpre prema onima
koji su trpeli posledice, ali i prema građanima koji
trenutno živе ovde kao i prema onima koji tu treba
da žive u budućnosti. Iako je prošlo više od 20 godina
mogućnosti za to još uvek postoje. | en_US |