Педагошки аспекти сарадње учитеља и родитеља

Abstract

Говорећи о квалитету и успешности наставе у млађим разредима основне школе, ваља напоменути да они зависе од бројних чинилаца. Као кључни чинилац који је у фокусу интересовања бројних теоретичара и практичара је сарадња учитеља и родитеља, која је у овом раду издвојена из контекста шире сарадње школе и породице, и има своју историјску димензију. Савремени цивилизацијски токови и друштвени развој довели су до кризе у успостављању сарадње између учитеља и родитеља, јер је комуникација, као основ њиховог односа нарушена. Начин на који се она одвија најчешће и дефинише однос који родитељи имају према запосленима у школи, а то се рефлектује на однос детета према учитељу, и школи уопште. Управо из тог разлога, обе стране морају бити свесне значаја квалитетне комуникације и развијања добрих међуљудских односа, јер је њихов однос основа правилног дечијег развоја, пре свега социјалног. У процесу васпитања и образовања, породица није у довољној мери квалификована да решава бројна и разноврсна питања са којима се сусрећу деца у школи. Зато јој је неопходна помоћ школе као институције, и стручних лица која су запослена у њој. Са друге стране, школа не може довољно да познаје карактеристике породице сваког детета, па је спутана у доношењу оцена о породичном стању и приликама. Координисано деловање и једне и друге институције је решење које даје најбоље резултате. Савремена пракса показала је да су породица и школа заинтересоване за сарадњу, и да од ње увек имају велика очекивања. Родитељи од школе очекују помоћ у погледу васпитавања сопствене деце, а школа увек од родитеља очекује активну подршку да би могла да испуни све своје обавезе и осигура услове за целовити развој сваког детета, што је приоритетан задатак који се пред њом поставља. Учитељ је лице које иницира сарадњу са родитељима, он је планер, програмер, координатор, организатор сарадње, а родитељ мора да буде неко ко то прихвата и учествује у свим активностима који му се нуде у школи. Облици сарадње учитеља и родитеља реализују се кроз три основне форме: индивидуални, групни и колективни облик сарадње. Индивидуални облик је врло подесан облик сарадње који се одвија између родитеља и једног стручног лица, где се износе сви релевантни подаци о ученику и оставља времена колико год је то потребно обема странама. Групни облик сарадње одвија се са групом родитеља, и тај облик рада се разликује од индивидуалног јер следи тек када је проучена одређена васпитно-образовна ситуација. Колективни облик сарадње подразумева присуство свих родитеља једног одељења, разреда. Његова предност лежи у истовремнеом информисању свих родитеља о важним питањима након чега се доносе заједнички закључци и решења. Актуелност ове теме огледа се у чињеници да је успешна комуникација између родитеља и учитеља од непроцењивог значаја за хармонични развој дечије личности, те је циљ рада усмерен ка анализи педагошких аспеката сарадње између њих. Кључне речи: учитељ, родитељи, сарадња, комуникација, школа.