SAMOPROCENJENO ZDRAVSTVENO STANJE ODRASLIH OSOBA NA KOSOVU I METOHIJI

Abstract

Uvod: Samoprocenjeno zdravstveno stanje obezbeđuje uopšteni pristup u stvaranju slike o zdravstvenom stanju populacije. Cilj rada: je da prikaže povezanost različitih kategorija samoprocenjenog zdravstvenog stanja sa socijalno-demografskim karakteristikama, faktorima rizika i prisustvom jedne ili više hroničnih nezaraznih bolesti odraslih osoba u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji.Metod rada: Istraživanje je obavljeno kao studija preseka. Kao instrument istraživanja za prikupljanje podataka korišćen je upitnik, primenjen u Istraživanju zdravlja stanovništva Srbije (bez Kosova i Metohije) 2013. godine, koji je u skladu sa upitnikom Evropskog istraživanja zdravlja. Za potrebe našeg istraživanja korišćene su sledeće varijable; pol, starost, obrazovanje, radni status, bračni status, prisustvo hroničnih nezaraznih bolesti, pušenje, korišćenje alkohola i fizička aktivnost.Rezultati: Ukupno je odgovorilo 1067 ispitanika (51.3% žena), prosečne starosti 42 godine. Većina ispitanika u istraživanju je navela da se oseća veoma dobro ili dobro, četvrtina osrednje (ni loše ni dobro), dok je svoje stanje kao loše ili veoma loše ocenilo nešto manje od 5% ispitanika. Među ispitanicima koji su svoje zdravstveno stanje ocenili kao loše ili veoma loše značajno je više ispitanika ženskog pola, srednje životne dobi i starijih od 65 godina. Lošu sliku o svom zdravlju imale su i osobe sa osnovnim i srednjim obrazovanjem, ekonomski neaktivne, sklonije sedenternom načinu života. Učestalost osoba koji svoje zdravstveno stanje procenjuju kao loše ili veoma loše najveća je među ispitanicima sa dve ili više hroničnih bolesti. Zaključak: Različite kategorije samoprocenjenog zdravstvenog stanja pokazuju tendenciju povezivanja sa različitim individualnim karakteristika odraslih ispitanika. Naši rezultati mogu pomoći u kreiranju strategije delovanja i izgradnje preventivnih programa na definisanom području