Схватања српских хербатоваца о циљу и задацима васпитања
Abstract
Прве расправе и чланци о педагогији као науци у Србији, јављају
се у другој половини XIX века. У то време међу водећим европским и светским
педагозима не постоји једнинствено мишљење о основним питањима и пробле мима педагошке науке. Српски педагози који су живели и радили у периоду када
се педагогија конституисала као наука на овим просторима, били су присталице
различитих педагошких праваца. У складу с тим, међу њима су постојале разлике
у схватању и тумачењу најважнијих педагошких питања међу која спада и питање
одређивања циља и задатака васпитања. Значајан допринос конституисању педа гошке науке код нас, а самим тим и развоју схватања о циљу и задацима васпитања,
дали су и педагози који су припадали Хербартовој педагошкој школи. Из тог раз лога, главна пажња у раду је усмерена на дескриптивно-историјско проучавање
и анализу а о циљу и задацима васпитања најпознатијих српских хербартоваца –
Војислава Бакића, Љубомира Протића и Стевана Окановића.
M category
M51openAccess
M51
openAccess
Collections
The following license files are associated with this item: