Хронотоп Косова и Метохије у „Гаврановом пољупцу“ Новице Соврлића

Abstract

Збирка песама Гавранов пољубац Новице Соврлића везана је за хронотоп Косова и Метохије, за дух и свест српског народа, за сакрално и световно наслеђе и традицију, али и за модерне сензације. Рад има за циљ да укаже на песме које отварају питање опстанка српског народа на косовскометохијској земљи у садашњем тренутку, питање родољубља, православља, васкрсавања славјанства. Косово и Метохија је у овој збирци представљено као култ српског народа, као литургија српске књижевности, као духовни центар. Новица Соврлић је различитим поетским дометима тему Косова и Метохије схватио као лични трагизам у оквиру колективног страдања. Из тог разлога ће истраживање применом аналитичко - синтетичке методе бити нужно. Извешћемо закључак да су најуспешније оне песме у којима се прожима средњовековно и модерно и да су песме ове збирке склоне традицији, али не прелазе у традиционализам, јер песник у њима користи тековине модерног песништва. Кроз Соврлићеву песничку интиму изражена је патња српског народа на Косову и Метохији и осим Косова и Метохије нема другог именитеља. Његова поезија јесте исповест и лични доживљај, али и документована стварност о страдању, избеглиштву и завичају, јер је питање косовскометохијске поезије уједно и питање опстанка српског народа и бол за косовскометохијском земљом. Хронотоп Косова и Метохије је за Новицу Соврлића опкољено царство небеско.