Историјски импулс у „Сеоби Србаља“ Петра Пајића

Abstract

Дух родољубља код нас је присутан у начину живљења и поимања света. Он није толико транспарентан нити наметљив, али се једнако обнавља и евоцира у уметности, а посебно у књижевности. Мотив историје и родољубља манифестовао се на специфичан начин кроз песнички опус Петра Пајића. Сматрајући да је случај овог песника у контексту српске савремене поезије још увек недовољно расветљен, требало би превредновати његову поезију. Пајићеве родољубиве песме говоре о српском менталитету и погубној историји. Рад има за циљ да укаже на историјски импулс у Пајићевој поезији на примеру песме „Сеоба Србаља”. Песма поседује следеће идејне садржаје: историјске, филозофске и етичке. Стога је истраживање применом аналитичко-синтетичке методе нужно. Извешћемо закључак да је у „Сеоби Србаља” заступљена историјска самосвест и да се порекло наше несреће налази у наслеђу