Abstract
Увек савремена и етичко-естетички богата дела Вилијама
Шекспира била су инспиративна и за нашег прослављеног академика, психијатра, религиозног мислиоца и књижевника Владету Јеротића да на њиховим
примерима дискутује о основним антрополошким и онтолошким категоријама људског живота. Танка граница између бинарно-опозитних феномена
живота (љубав и смрт), као и оних у људској природи (добро и зло, лудило и
генијалност) посебно је интригирала Јеротића. Управо је на тим основама
тумачио мотивације Шекспирових ликова: Ричарда III, Хамлета, Офелију,
Краља Лира, Магбета, леди Магбет и друге. Сјајна запажања Владете Јеротића о делима највећег светског драматичара расута су у његовим књигама,
радовима и разговорима. Аутор овог рада ће пратити те трагове са циљем да
укаже на Јеротићево, најчешће психоаналитичко и религиозно, тумачење
Шекспира, његових драма и ликова.