Криза у универзитетској настави и друштву знања, са интелектуалном конкуренцијом као његовим кризним мерилом

Abstract

Улазак у еру тзв. „друштва знања“ претпоставља и „одлив мозгова“ као последицу смањене потражње одређених врста хуманистичких, занатских, уметничких и научних професија, које су до недавно код нас биле тражене и уважаване. Како се посебно котира конкурентност на тржишту понуде и потражње за факултетски образованим кадровима, наступила је криза мерила њиховог промовисања далеко више него раније. Образовни профили који се запошљавају у иностранству имају прилику да тамо остваре и прошире своју делатност, али ми исто тако остајемо ускраћени за њихове доприносе и исходе делања у нашој држави и друштву. Одржавање активне сарадње са таквим дипломираним студентима је на тај начин могућност да се посредно ти доприноси и исходи не изгубе сасвим, а и домаћи резултати афирмишу у иностранству у мери у којој је то могуће. Те могућности ограничене су стањем у међународним односима данас, као и социјалним капацитетом заједнице која не показује сувише велику благонаклоност и бригу за културне потребе и духовно унапређивање друштва.