Приказ основних података о документу
Југославија највећа српска ухронија
dc.contributor.author | Анђелковић, Петар М. | |
dc.date.accessioned | 2022-09-06T11:15:04Z | |
dc.date.available | 2022-09-06T11:15:04Z | |
dc.date.issued | 2018 | |
dc.identifier.citation | 47023 | en_US |
dc.identifier.uri | https://platon.pr.ac.rs/handle/123456789/252 | |
dc.description.abstract | Имајући у виду упозорење Црњанског да „ствари треба сагледавати сасрпског становишта“ овај рад представља критички осврт на једну дру-штвену појаву, стварања Југославије и њен распад, која је постојала увише појавних облика и трајала од 1918. до 2006. године. У стварањуидеје Југославије и на њену реализацију садејствовали су спољашњи иунутрашњи фактори. Када је реч о унутрашњим (српским) неоспорнаје чињеница да се „клица“ југословенства зачела међу елитом (интелек-туалном и политичком), те је стога она и најодговорнија како за рађањете идеје тако и за све последице које су из ње произашле. Када наконједног века од стварања Југославије, а време је најбољи судија, сведемобиланс, он је по Србе више него поразан. Србија је у протеклих сто го-дина од Краљевине Србије, која је била овенчана славом из Балканскихратова са територијалним проширењима преко државе победнице у I иII светском рату, дошла у позицију губитника, како у самој и „првој“ и„другој“ Југославији тако и након распада те државе. Основна идејаовог рада коју настојимо да докажемо јесте да је Југословенска идејаједна од највећих српских грешака, у којој је српски народ ушао као по-бедник, у којој је жртвовао свој национални идентитет, а на крају по-стао највећи губитник. Стога Југославија јесте највећа српска ухронијаи треба да послужи као добра опомена чувања од лажних утопија. | en_US |
dc.language.iso | sr | en_US |
dc.publisher | Филозофски факултет Косовска Митровица | en_US |
dc.rights | Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 САД | * |
dc.rights.uri | http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/us/ | * |
dc.title | Југославија највећа српска ухронија | en_US |
dc.title.alternative | 2018 | en_US |
dc.type | clanak-u-casopisu | en_US |
dc.description.version | publishedVersion | en_US |
dc.identifier.doi | 10.5937/ZRFFP48-19704 | |
dc.citation.volume | 4 | |
dc.citation.spage | 251 | |
dc.citation.epage | 270 | |
dc.subject.keywords | Југославија; Србија; ухронија; српска елита; одговорност. | en_US |
dc.type.mCategory | M51 | en_US |
dc.type.mCategory | openAccess | en_US |
dc.type.mCategory | M51 | en_US |
dc.type.mCategory | openAccess | en_US |