Југославија највећа српска ухронија

Abstract

Имајући у виду упозорење Црњанског да „ствари треба сагледавати сасрпског становишта“ овај рад представља критички осврт на једну дру-штвену појаву, стварања Југославије и њен распад, која је постојала увише појавних облика и трајала од 1918. до 2006. године. У стварањуидеје Југославије и на њену реализацију садејствовали су спољашњи иунутрашњи фактори. Када је реч о унутрашњим (српским) неоспорнаје чињеница да се „клица“ југословенства зачела међу елитом (интелек-туалном и политичком), те је стога она и најодговорнија како за рађањете идеје тако и за све последице које су из ње произашле. Када наконједног века од стварања Југославије, а време је најбољи судија, сведемобиланс, он је по Србе више него поразан. Србија је у протеклих сто го-дина од Краљевине Србије, која је била овенчана славом из Балканскихратова са територијалним проширењима преко државе победнице у I иII светском рату, дошла у позицију губитника, како у самој и „првој“ и„другој“ Југославији тако и након распада те државе. Основна идејаовог рада коју настојимо да докажемо јесте да је Југословенска идејаједна од највећих српских грешака, у којој је српски народ ушао као по-бедник, у којој је жртвовао свој национални идентитет, а на крају по-стао највећи губитник. Стога Југославија јесте највећа српска ухронијаи треба да послужи као добра опомена чувања од лажних утопија.