dc.description.abstract | Након Првог светског рата у Краљевини СХС отпочело се са системат-
ским радом око општег подизања здравља и заштите становништва,
нарочито Уставом из 1921. године када је овај проблем био схваћен као
економско, социјално и просветно питање. Отворен је Централни хиги-
јенски завод 1924, а 1927. донете су Уредба о организацији хигијенске
службе и Уредба о сузбијању заразних болести. Фокус у нашем раду би-
ће преглед епидемиолошке и хигијенско-здравствене ситуације на Ко-
сову и Метохији 1918–1941. Прва хигијенска установа у Јужној Србији
основана је у Скопљу 1921, а 1923. у Призрену прва бактериолошка ста-
ница која је требало да ради на испитивању и сузбијању заразних бо-
лести. Лекари, као и домаћички течајеви, плакати, брошуре и хигијен-
ске изложбетребало је да здравствено просвећују народ. Ипак, и поред
покушаја уређивања здравствених прилика, оне су биле одлика свеу-
купне ситуације на простору Косова и Метохије, па је њихова модерни-
зација текла споро. Број лекара је био недовољан, недостајале су савре-
мене болничке зграде и одговарајући услови за лечење, а сељаци су радије прибегавали традиционалним методама. Држава се борила са ве-
ликим бројем заразних болести, које су избијале због лоших услова
становања, слабе исхране, хигијене и културних навика. То су биле ту-
беркулоза и маларија, као и тифус, полне болести, али и алкохолизам
и велика смртност одојчади и деце. Циљ нашег рада је да, преко изве-
штаја Централног хигијенског завода, Министарства народног здравља
и социјалног старања Краљевине Југославије и локалних домова здра-
вља, одговарајуће стручне литературе и дневне штампе, систематизује-
мо здравствене прилике, велике епидемије и статистику болести,
здравствено и хигијенско просвећивање, мрежу здравствених институ-
ција и укупног медицинског особља на Косову и Метохији 1918–1941. | en_US |