Епидемиолошке и хигијенско-здравствене прилике на Косову и Метохији 1918–1941. Године

Abstract

Након Првог светског рата у Краљевини СХС отпочело се са системат- ским радом око општег подизања здравља и заштите становништва, нарочито Уставом из 1921. године када је овај проблем био схваћен као економско, социјално и просветно питање. Отворен је Централни хиги- јенски завод 1924, а 1927. донете су Уредба о организацији хигијенске службе и Уредба о сузбијању заразних болести. Фокус у нашем раду би- ће преглед епидемиолошке и хигијенско-здравствене ситуације на Ко- сову и Метохији 1918–1941. Прва хигијенска установа у Јужној Србији основана је у Скопљу 1921, а 1923. у Призрену прва бактериолошка ста- ница која је требало да ради на испитивању и сузбијању заразних бо- лести. Лекари, као и домаћички течајеви, плакати, брошуре и хигијен- ске изложбетребало је да здравствено просвећују народ. Ипак, и поред покушаја уређивања здравствених прилика, оне су биле одлика свеу- купне ситуације на простору Косова и Метохије, па је њихова модерни- зација текла споро. Број лекара је био недовољан, недостајале су савре- мене болничке зграде и одговарајући услови за лечење, а сељаци су радије прибегавали традиционалним методама. Држава се борила са ве- ликим бројем заразних болести, које су избијале због лоших услова становања, слабе исхране, хигијене и културних навика. То су биле ту- беркулоза и маларија, као и тифус, полне болести, али и алкохолизам и велика смртност одојчади и деце. Циљ нашег рада је да, преко изве- штаја Централног хигијенског завода, Министарства народног здравља и социјалног старања Краљевине Југославије и локалних домова здра- вља, одговарајуће стручне литературе и дневне штампе, систематизује- мо здравствене прилике, велике епидемије и статистику болести, здравствено и хигијенско просвећивање, мрежу здравствених институ- ција и укупног медицинског особља на Косову и Метохији 1918–1941.