Abstract
У овом тексту аутори указују на нову дијагнозу савременог „стања
ствари”. Прецизније, они испитују могућности еманципације имајући у виду
историју класноослободилачких борби. Главна теза која се постепено гради јесте
увид у то да се класна борба изместила из подручја државе у правцу глобалног поретка моћи. Другим речима, аутори настоје на тези да су се акценти и околности
класне борбе помериле са националног плана на планетарни, тако да се данас ова
иста борба доминантно одвија између нација-пролетера и нација-буржуја. Они
наглашавају узроке такве диспозиције и разматрају последице и стратегије тако акцентоване класне борбе у ултимативним околностима.