dc.contributor.author | Братина, Борис Р. | |
dc.contributor.author | Братина, Оксана А. | |
dc.date.accessioned | 2022-08-31T06:40:25Z | |
dc.date.available | 2022-08-31T06:40:25Z | |
dc.date.issued | 2019 | |
dc.identifier.uri | https://platon.pr.ac.rs/handle/123456789/195 | |
dc.description.abstract | Мало је филозофа, можда нема ни једног, који су више
оспоравани а ипак табуизирани као Маркс. Није потребно
бити марксист да би се тога било свесно. То што обележавамо
двестогодишњицу његово рођења и 170 година од првог
издања Манифеста … ништа на томе не мења. Он је први
пут стигматизован још за живота и све до 1917. године, па
је онда критикован и демантован до краја времена welfare
state-а (дакле, до краја седамдесетих), бачен у прошлост са
проглашавањем и установљавањем New World Order-a, затим
поново актуелизован од кризе 2008. То се не односи само на
широку јавност већ једнако тако и на струку, којој је у њеној
институционализованој форми ништа лакше него да се прави
да “слон није у соби”. | en_US |
dc.language.iso | sr | en_US |
dc.publisher | Институт за политичке студије | en_US |
dc.rights | Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 САД | * |
dc.rights.uri | http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/us/ | * |
dc.title | Маркс: има ли „класне борбе“ у савремености? | en_US |
dc.title.alternative | Национални интерес | en_US |
dc.type | clanak-u-casopisu | en_US |
dc.description.version | publishedVersion | en_US |
dc.identifier.doi | 10.22182/ni.3632019.2 | |
dc.citation.volume | 36 | |
dc.citation.issue | 3 | |
dc.citation.spage | 33 | |
dc.citation.epage | 39 | |
dc.type.mCategory | M51 | en_US |
dc.type.mCategory | openAccess | en_US |
dc.type.mCategory | M51 | en_US |
dc.type.mCategory | openAccess | en_US |