Abstract
Мало је филозофа, можда нема ни једног, који су више
оспоравани а ипак табуизирани као Маркс. Није потребно
бити марксист да би се тога било свесно. То што обележавамо
двестогодишњицу његово рођења и 170 година од првог
издања Манифеста … ништа на томе не мења. Он је први
пут стигматизован још за живота и све до 1917. године, па
је онда критикован и демантован до краја времена welfare
state-а (дакле, до краја седамдесетих), бачен у прошлост са
проглашавањем и установљавањем New World Order-a, затим
поново актуелизован од кризе 2008. То се не односи само на
широку јавност већ једнако тако и на струку, којој је у њеној
институционализованој форми ништа лакше него да се прави
да “слон није у соби”.