Abstract
У раду истражујемо сличности и разлике између најзначајнијих путопи-
са у српској међуратној књижевности: Писмима из Норвешке Исидоре
Секулић, Африке Растка Петровића и Љубави у Тоскани Милоша Цр-
њанског. Путописи су књижевна форма која се ређе проучава у оквиру
науке о књижевности, јер, слично есеју, захвата поља књижевног и ван-
књижевног, уметничког и стварног итд. У појединачном али и синтетич-
ком читању ових путописа, настојаћемо да утврдимо у којој су мери они
утицали на обликовање поетика Исидоре Секулић, Растка Петровића и
Милоша Црњанског.