Abstract
У овом тексту проблематизујемо однос фреско-слике (ктиторске фигуре
краљице Симониде у манастиру Грачаница) и песничке слике (песме Си-монида Милана Ракића из циклуса На Косову). Иако припадају двема
гранама уметности, елементи једног и другог уметничког дела се, у скла-
ду с математичком теоријом Михаила Петровића о феноменолошком
пресликавању, могу упоређивати и довести у директну везу. Пошто Ра-
кићева песма језичким средствима ре-конструише фреско-слику, та по-
везаност се појачава, а два, на први поглед, разнородна уметничка дела
постају комплементарна. Као теоријски оквир послужила су нам семио-
тичка учења прагматичарȃ Ч. С. Перса и Ч. Мориса и лингвистичка се-
миологија (семиотика) Ф. де Сосира.