Социодемографски корелати филантропске и мизантропске оријентације и задовољства животом младих

Abstract

Циљ истраживања је био да утврдимо повезаност неких социодемографских варијабли (пол, узраст, образовање оца и мајке, запосленост оца и мајке, материјално стање породице) са филантропском и мизантропском оријентацијом и задовољством животом младих. Узорак је чинило 175 адолесцената оба пола, узраста од 18 до 26 година (АС = 21,13, СД = 1,89). За прикупљање података коришћени су следећи инструменти: Скала интерперсоналне оријентације, Скала задовољства животом и Упитник социодемографских варијабли. Резултати дескприптивне статистике показују да испитаници имају израженију филантропску оријентацију као и задовољство животом. Корелациона анализа показује да старији испитаници показују мању социјалну изолацију, али и мање задовољство животом. Испитаници који материјално стање своје породице процењују као веома добро показују мању потребу за људима, односно нижу филантропску оријентацију. Млади чији су очеви и мајке вишег образовног статуса испољаваће потребу за људима и пријатељством, односно биће филантропски оријентисани, а када су мајке вишег образовног нивоа, млади ће постићи и задовољство животом. Такође, млади чије су мајке запослене показиваће већу потребу за људима. Дакле, млади чији су родитељи образованији биће више усмерени на друге људе и задовољнији животом, док ће они млади који своје породице перципирају кроз виши материјални статус показзивати ниску филантропску оријентацију. Нису утврђене полне разлике у испољености филантропске и мизантропске оријентације, док женски испитаници показују веће задовољство животом. Добијени налази су у складу са претходним истраживањима која показују да млади који су филантропски оријентисани покушавају да задобију наколност других стварајући осећај припадања, па ће они бити задовољнији својим животом, док ће се млади с нижом филантропском оријентацијом изоловати и држати по страни.