ПРАВО НА ПРАВНО СРЕДСТВО У УПРАВНОМ СПОРУ/THE RIGHT TO A LEGAL REMEDY

Abstract

Систем правних средстава у датом правном поступку закон установљава са јасно дефинисаним циљем. У друштвеној релевантности циља правног средства лежи његов легалитет и смисао постојања упркос чињеници да се њиме нарушавају неки од темељних принципа процесног права. Тако, Закон о управним споровима Р. Србије као циљ управног спора одређује: “судску заштиту појединачних права и правнихинтереса и законитост решавања у управним и другим ... стварима.” Значај законитог деловања управе, нарочито када у форми појединачних аката одлучује о правима, обавезама и на закону заснованим интересима појединаца, препознаје и на њему инсистира и највиши правни акт - Устав, када у члану 198. став 2. вели: “Законитост коначних појединачних аката којима се одлучује о правима, обавезама и на закону заснованиминтересима подлежепреиспитивању пред судом у управном спору...” Из цитираних одредби се јасно уочава циљ и сврха постојања управног спора као механизма који има да обезбеди и гарантује заштиту појединачних права и на закону заснованих интереса односно, законито деловање управе при решавању о њима. При томе, управни спор ваља разумети као целину система примарне и секундарне управно-судске заштите. Уколико се циљеви не остваре у првој - фази примарне управно- судске заштите, тада целокупан “терет” њихове реализације “пада на плећа” секунадарне - по правним средствима (у управном спору). У томе лежи социјална и правно-политичка релевантност правних средстава у управномспору. Имајући у виду импликације које у својој практичној примени може произвести правно средство, оно се данас у релевантним изворима и пракси најутицајних тела за заштиту људских права тумачи у ширем контексту, као - право на делотворно правно средство. Ако се има на уму да једна управна ствар пре него ли постане предметом правног средства у управном спору, пређе по правилу три (две чисто управне и једну управно- судску) инстанце, закључујемо да непостојање делотворног правног средства у управном спору врло лако може довести до повреде права на суђење у разумном року у управној материји.

Nowadays, the right to a legal remedy is interpreted as the right to an efficient (effective) legal remedy. The purpose of the right to a legal remedy is not in the simple existence of a legal norm by which it is guaranteed - regardless of how practically is the legal remedy applicable, but on the contrary, in the real ability of the legal remedy to achieve the goal in practice because of which it exists. The non-existence of an effective remedy in an administrative dispute can very easily lead to a violation of the right to a trial within a reasonable time in an administrative matter.