КОСОВО И МЕТОХИЈА 1999-2020 У КОНТЕКСТУ УНУТРАШЊЕГ И МЕЂУНАРОДНОГ СУВЕРЕНИТЕТА/KOSOVO AND METOHIJA DURING THE 1999–2020 PERIOD IN THE CONTEXT OF INTERNAL AND INTERNATIONAL SOVEREIGNTY

Abstract

Резолуција 1244 Савета безбедности УН је окончала агресију НАТО на СРЈ 1999 године. Упркос распоређивању снага КФОР-а и мисије УНMИК СРЈ је задржала међународни сувернитет над КиМ. Српска полиција, управни и правосудни органи нису напустили северни део КиМ након 1999. У унутрашњем праву српски суверенитет је оснажен доношењем Устава Републике Србије 2006. године и формирањем Цивилне заштите. Године 2007. Република Србија је одбила Ахтисаријев план који је предвиђао укидање Резолуције 1244 СБ УН и такозвану надгледану независност Косова. У периоду 2011-2012. године Београд потписује са Приштином уговоре којима се сецесионистима предају надлежности у области уређивања катастра и матичних књига и омогућује им се регионално представљање. Године 2013. преговори са Приштином се подижу на највиши ниво и закључује се Бриселски споразум или Први споразум о нормализацији односа. У периоду 2013-2020. закључују се допунски споразуми којима се, на основу Бриселског, укидају српске институције, енергетски и телекомуникациони систем, административни прелази, полиција и Цивилна заштита, као и српско правосуђе. Зато се, у контексту унутрашњег и спољашњег права, период од 1999-2020. на КиМ може поделити на први део од 1999-2004. други од 2004-2008. и трећи од 2008-2020. У случају Србије чини се да је чланство у ЕУ је проглашено за својеврсни државни разлог, упоредив са Уставом и Резолуцијом 1244. и да у том контексту треба посматрати задњи период од 2008-2020.

UN Security Council Resolution 1244 put an end to NATO aggression in the FRY in 1999. Despite the deployment of KFOR forces and the UNMIK mission, the FRY retained international sovereignty over Kosovo. The Serbian police, administrative and judicial authorities did not leave the northern part of Kosovo and Metohija after 1999. Within the scope of domestic law, Serbian sovereignty was strengthened by the adoption of the Constitution of the Republic of Serbia in 2006 and the establishment of Civil Protection. In 2007, the Republic of Serbia rejected the Ahtisaari Plan, which provided for the suspension of UNSCR 1244 and for the so-called supervised independence of Kosovo. During the 2011–2012 period Belgrade and Priština signed seven contracts, which, among other things, transferred to the secessionists the competencies in the fields of cadastre and registry and gave them the right to regional representation. In 2013, the negotiations with Priština were raised to the highest level, at which point the Brussels Agreement, or the First Agreement on the Normalization of Relations, was concluded. During the 2013–2020 period a new agreement was signed, which effectively suspended the Serbian institutions, the energy and telecommunications systems, administrative crossings, police and civil protection, as well as the Serbian judiciary. For that reason, within the context of domestic and foreign law, the 1999–2020 period on Kosovo and Metohija can be divided into three parts: the first part 1999–2004, characterized by the status quo; the second part 2004–2008, characterized by the strengthening of the Serbian institutions; and the third part 2008–2020, during which the suspension of the Serbian institutions and sovereignty in a number of areas took place.