ДЕКОДИФИКАЦИЈА СТВАРНОГ ПРАВА У СРБИЈИ/DECODIFICATION OF PROPERTY RIGHT IN SERBIA

Abstract

Република Србија ни готово 75. година од аброгације Српског грађанског законика нема кодификовано стварно право. У раду се указује на историјски контекст таквог стања али и на странпутице парцијалног законског регулисања појединих стварноправних института. Аутор констатује да, иако је стварно право (поред општег дела грађанског права) најнеуређенији део позитивног грађанског права, правна регулатива у области стварног права у Србији, наставила је да се развија стихијски, уз одсуство координације и јасне стратегије. Утицај интересних кругова и некритичко и нестручно преузимање правних транспланта из других правних система, нарушило је какву-такву конзистентност стварноправног система и унело додатну правну несигурност у погледу примене појединих правних норми које, у зависности од тога у ком законском тексту се налазе, различито регулишу поједина питања из ове области. Поготово је неразумно постојање два паралелна различита законодавна пројекта од којих један има за циљ кодификацију грађанског права а други кодификацију стварног права, који различито кодификују стварноправне односе у Србији. Аутор се залаже за хитно успостављање нарушеног стварноправног система у Србији.

Even almost 75 years since the abrogation of the Serbian Civil Code, the Republic of Serbia has no codified property right. The paper points to the historical context of such a situation, as well as to the strands of partial legal regulation of certain real law institutes. The author notes that while property law (apart from the general part of civil law) is the most unregulated part of positive civil law, the legal regulation in the field of property law in Serbia has continued to develop spontaneously, with no coordination and clear strategy. The influence of stakeholders and the uncritical and unprofessional takeover of legal transplants from other legal systems has undermined any kind of consistency of the real law system and introduced additional legal uncertainty regarding the application of certain legal norms which, depending on which legal text they are in, differently regulate individual questions in this area. Especially unreasonable is the existence of two parallel different legislative projects, one aimed at the codification of civil law and the other the codification of real law, which differently codify real-law relations in Serbia. The author advocates the urgent establishment of a broken reallaw system in Serbia.