ДРУШТВЕНОСТ И ПРАВНОСТ/SOCIETY AND JUSTICE

Abstract

Социјална интеграција у докапиталистичком свету имала је форму органског друштвеног поретка. Природна веза међу члановима заједница била је заснована као заједништво крви, језика и обичаја. Распадом овог склопа друштвеност се појављује накнадно као резултат изворно приватизованих активности, што је само привид јер се и у грађанском друштву приватни интерес остварује путем услова и средстава које поставља друштво. У формалистичком приступу дрштвености фаворизује се форма као суштинска одлика друштвене појаве у којој је тај облик релативно сталан и непроменљив. Основни принцип права је да свако треба да има онај степен слободе који може постојати заједно са слободом сваког другог. Правни минимум који произлази из људске природе јесте потреба за комуникацијом која је више везана за инстинкт, док је забрана инцеста прва друштвена норма са елементом правности. Разлучење правног и неправног кроз историју је ишло споро. Фазе кроз које је пролазило једно понашање ишло је од религиозног, преко моралног, субјективног и на крају јуридизованог понашања, дакле понашања које подлеже праву.

Social integration in the pre-capitalist world had a form of organic social order. The natural connection between members of the community was conceived as a union of blood, language and customs. The collaps of this set of societies appears later as a result of privately-funded activities, which is only an illusion because even in a civil society, private interest iz realized through the conditions and means set by the society. In the fomalistic approach to civility, the form favors the essential characteristic of the social phenomenon in which this form is relatively constant and unchanged. The basic principle of the law is that everyone should have the degree of freedom that can exist along with the freedom of each other. The legal minimum that stems from human nature is the need for communication that is more related to instinct, while the prohibition of incest is the first social norm with the element of law. The separation of legal and illegal through history was slow. The phases through which one behavior passed went from religious, through the moral, the subjective and at the end of the juridical behavior, that is, the behavior that is subject of law.