КОНТРОВЕРЗЕ ДРЖАВЕ И ЊЕНЕ ПРАКСЕ У ОСТВАРЕЊУ НАЈБОЉЕГ ОБЛИКА И НАЧЕЛА ВЛАДАВИНЕ/CONTROVERSY OF THE STATE AND ITS PRACTICE IN THE REALIZATION OF THE BEST FORM AND PRINCIPLES OF THE GOVERNMENT
Abstract
Живимо у времену истрошених политичких идеја и у оквиру једног (демократског) модела државе и владавине који се велича више него што то заслужује. Демократија је требала да буде остварење правичне владавине за све људе, да их учини једнаким и задовољним али у томе није успела. У њој има много дволичности, недемократије и демагогије са којом се вешто сакривају њени недостаци а преувеличавају њене вредности и успеси које није постигла. Наша савремена епоха не нуди алтернативу демократији, не отвара врата за озбиљну критику, преиспи-тивање па и њену замену напреднијим обликом владавине. Демократска владавина заостаје за индустријским, техничким, културним и осталим достигнућима које је постигла наша модерна цивилизација. У одсуству нових постдемократских идеја и облика државе немамо куд већ да се окрећемо прошлости, античким узорима које никако не смемо да избришемо из колективног памћења. Античка епоха и њени мислиоци су изнедрили богато политичко искуство, понудили разноврсне облике државе и поредака који су прихватљиви и за наше друштвене, економске, културне и политичке прилике и услове у којима живимо. Под утицајем античког политичког искуства данас се ослобађамо демократских предрасуда да је најбољи облик владавине онај у коме власт врши већина. Владавина већине се показала као неуспешна јер је тенденциозно све људе изједначила по вредности. Међутим, видимо да сви људи нису и не могу да буду једнаки нити да њихово мишљење и расуђивање има једнаку вредност. Зато се кроз историју и политичку праксу показало да је био далеко успешнији, напреднији онај облик владавине који се ослањао или на појединца или богату, мудру и утицајну мањину него онај који се ослањао на већину (народ). Све велике идеје и пројекти су потекли, дело су појединаца и успешне мањине, а не масе. Масе су се више истицале у разградњи, рушењу (револуцији) постојећег стања него у стварању и развијању оног што је напредно и пожељно као трајна вредност. Све оно зашта су се масе ватрено заузимале кратко је трајало и брзо исчезавало. Иза мањине су остале велике идеје и дела која су непролазна и представљају наше духовно надахнуће из кога
црпимо моралну и животну снагу. Зато и према античким идејама о
правичној и доброј владавини и успешном поретку треба да будемо
обазриви, прилазимо им без предрасуда или идеолошке обојености
(ограничености). То што смо у једном периоду те античке облике држава
одбацили као немогуће или неприхватљиве за наше услове не значи да то
треба да буде наш коначни став. Према античком схватању државе и
владавине морамо да покажемо пуно уважавање и разумевање. Треба да
проникнемо у тајну античке мисли (филозофије) и њиховог политичког
искуства које не треба олако да одбацимо. То није нешто што припада само
далекој прошлости и што не може да се понови у нашој стварности или
будућности. Throughout the history of the state, various forms of state and rule have
been shifting to this day. Some of these forms were successful and some were
unsuccessful, and over time they were overcome and abandoned. The Ancient
epoch has developed its own model of the state that has been a model for many
future generations. Antique philosophers were mostly tehding to the monarchy and
aristocratic rule because they recognized the highest ideals and virtues on which
successful rule and fair governance of the state is rested. Democracy was rarely
and only in some instances an example of a successful state that was followed and
accepted by antique philosophers. In the Ancient Worls, a good and proper
government was connected to a rich, capable and influential minority, but not for
the poor and the incompetent majority (the people).
The modern era renewed the idea of democracy, gave it the size and
importance that it does not have and does not deserve. Democracy has never
reached the range that it was announced. It was promised more than it was done.
Rule of democracy should represent the rule of all equals, but it never was. At this
point, democracy has turned out to be a regime in which minorities rule on behalf
of the majority.
M category
M45openAccess
M45
openAccess
Collections
The following license files are associated with this item: