ОДГОВОРНОСТ ЗАПОСЛЕНОГ ЗА ШТЕТУ КОЈУ ПРОУЗРОКУЈЕ ПОСЛОДАВЦУ/LIABILITY OF AN EMPLOYEE FOR THE DAMAGE CAUSED TO THE EMPLOYER
Apstrakt
Уколико дође до непоштовања начела neminem laedere, свако ко
другоме нанесе штету дужан је да је надокнади. Одговорност за штету у
области радног права је у основи заснована на општим правилима
грађанскоправне одговорности али постоје и одређена одступања која се
могу посматрати као sui generis одговорност за штету. Једно од тих
одступања односи се на то да запослени одговара за материјалну штету коју
проузрокује послодавцу на раду или у вези са радом, једино уколико је
проузроковао намерно или услед крајње непажње. Oснов одговорности je
кривица запосленог (коју послодавац треба доказати) и узрочна веза између
понашања запосленог и настале штете.Послодавац, са друге стране, у
складу са оштим актом и уговором о раду, утврђује постојање штете и свих
релевантних чињеница и околности за одговорност запосленог у
конкретном случају и доноси одлуку о обавези накнаде штете. С обзиром
на то да та одлука нема дејство извршне исправе, послодавац не може
наплатити своје потраживање уколико запослени то не жели. Битан
елемент је пристанак запосленог, уколико он изостане послодавац може да
се обрати суду, који суди у спору пуне јурисдикције. Да ли је вођење
парничног поступка једини начин на који послодавац може намирити своје
потраживање? Да ли је укидање раније законске одредбе о двостепености
и вођењу поступка код послодавца, пред комисијом, адекватно решење? Уз
посебан осврт на накнаду штете након престанка радног односа када
запослени прекрши, уговорно, правило забране конкуренције и заснује радни однос код конкурентског послодавца, одговори на ова питања и све
претходно наведено ће од стране аутора бити детаљно обрађено у раду. The liability for damages in the field of labour law is essentially based on
general rules of civil liability, but there are certain discrepancies that can be
called sui generis liability for damages. One of that exception concerns that the
employee is responsible for the material damage caused to the employer at work
or in connection with the work only if it has caused purposely or with extreme
negligence. The author strives to bring closer the importance of the issue of
damage caused by the employee to the employer, in the context of the general
labour relations regime, as well as to point out possible omissions that arise in
the process of determining damages. On the other hand, since legal security is
one of the attributes of the rule of law in the legal order of a state, the proper
application of material law by the acting courts in this area is very important
especially when the employer wants to protect their rights in court proceedings. The author also addresses some contentious issues that arise in practice when it
comes to damages, where analysis of court verdicts and decisions demonstrated
the practice of refusing employees' lawsuits to overturn an employer's
compensation settlement because of the lack of legal interest of the employee to
file a lawsuit. Special attention is also paid to the no-competition clause and its
violation after termination of employment and the damage sustained by an
employee who is no longer in a working relationship but has an obligation to
compensate the employer. Through looking at certain legal solutions, analysis
and synthesizes of court practice and court decisions, through comparative legal
and comparative legal analysis, especially regarding legal provisions under
earlier and positive legal laws governing this area, the goal was to point out
certain reforms that need to be made in the area of labour legal legislation. It was
also an incentive to choose this topic, to point out certain deficiencies and
omissions in regulation, by invoking comparative labour law and results obtained
by empirical research and the appropriate solutions.
M kategorija
M31openAccess
M31
openAccess
Kolekcije
Sledeći licencni fajlovi su povezani sa ovim radom: