О ДЕЛИКТУ ПРЕВАРЕ/ABOUT TORT OF THE FRAUD

Abstract

Деликт преваре (dolus malus) је настао крајем прве половине првог века пре Христа. Већ пре тог периода је римско друштво почело да доживљава битне политичке, правне и неке организационе промене. Оне су наговештавале једно ново доба. Доба великих турбуленција које ће породити Империју. Овај деликт је настао у једном таквом контексту који подразумева ослањање на популистичку политику због потребе за асимилацијом ширих друштвених слојева. То су премисе од којих се пошло приликом истраживања и које су и потврђене. На крају је дефинисан сам деликт преваре, његови објективни и субјективни елементи. Објективни елемент је одређен преко последице. Последица се огледа у штети коју је жртва претрпела. Субјективни однос починиоца је одређен као лукавство (callide) и злонамерност (malitia). Поред тога, било је потребно да је починилац имао за циљ остварење имовинске користи (lucrum). Није било неопходно да до остарења те користи и стварно дође.

Tort of fraud (dolus malus) was created at the end of the first half of the first century BC. Already before that period, Roman society began to experience important political, legal and organizational changes. They are indicating a new era. The age of the great turbulences that will give Empire. This tort created in one such context, which implies relying on populist politics because of the need to assimilate the broader social strata. These are the premises that started during the research and which confirmed. In the end, there is defined the tort of fraud, its objective and subjective elements. The objective element is determined by the finally effect. The subjective relation of perpetrator defined as cunning (callide) and malicious (malitia). It was necessary that the perpetrator was to intend to get property gain (lucrum). It was not necessary to really come benefit of that.