Хусерлова универзална наука

Abstract

У интегралном односу појмовног и интуитивног сазнања лежи могућност успостављања бољег упоришта, као јединства света и човека. Истинске борбе нашег времена, према Едмунду Хусерлу, јесу борбе између једног сломљеног човештва и садашњег, које мора да се бори за једно ново упориште. То упориште је у феноменолошкој сазнајној методи, чију срж чине интуиција, редукција и интенционалност, једно ново обликовање људског света у хуманији и бољи. Темељност је у сазнајном доживљају који у себи садржи један интенционални моменат, који се увек односи на неку предметност, а да то није нити објективност нити пука субјективност, већ оно у чему се једно и друго сусрећу. На тај начин у интенцији лежи темељ за разумевање света, а она пак сама представља непосредан захват јединства субјекта и објекта сазнања или нешто интуитивно. У целокупној природној науци технизирање и формализација захвата методе њој својствене, чиме подлеже вишеструком преображају и прекривању смисла. Тако се целокупна уиграност између експерименталне и математичке физике и мисаони рад који се ту непрекидно обавља, одвија у једном преображеном хоризонту смисла. Свест о разлици између науке и технике је свакако још присутна, али је прерано блокирана рефлексија стварног смисла, који за природу треба да буде задобијен преко једне универзалне методе.