Апстракт
Песник ренесансног сонета конвенционално описује узвишену љубавпрема идеализованој жени, која је често неосвојива. Међутим, Шекспи-рови сонети упућени жени откривају њену сексуалну природу и ружно-ћу њеног лика и карактера, док они посвећени мушкарцу идеализујуљубав. Осим ове разлике, Шекспирови сонети су личнији и елегичнијиод свих сонета његових претходника, због изражене песникове опсед-нутости разарајућим ефектом времена. Аутор рада ће се фокусирати натакве Шекспирове експресије, а акценат ће бити стављен на оне сонетеу којима су страх од смрти, променљивости и пролазности живота до-минантна осећања. Одабиром ових општих мотива за анализу избећиће се традиционална подела Шекспировог циклуса сонета на оне упу-ћене мушкарцу (1–126) и оне упућене црној дами (127–154).