Утицај др Војислава Бакића на развој научне педагогије у Србији у 19. и 20. веку

Abstract

Војислав (Вук) Бакић рођен је на Кордуну, у селу Перна, 1847. године. У то време његово место рођења, налазио се на простору никад прецизно дефинисане и устаљене границе између Кордуна и Баније у саставу Војне Крајине која је, још неколико деценија потом, била под директном управом Беча. Тако је веома рано имао могућност да добро научи немачки језик. Та чињеница, његова природна даровитост и друге околности добро су му послужиле при стручном усавршавању, студирању у Лајпцигу и Хајделбергу. У Лајпцигу је и докторирао. Осим на немачком, стручну литературу Бакић је редовно пратио и на француском, енглеском и италијанском језику. Знао је још латински и чешки језик. Помно је пратио развој школства у Србији, свим суседним земљама и у Европи. Његов педагошки рад збивао се у време научног одвајања педагогије и психологије из састава филозофије. У то доба долази до успостављања система образовања као дела модерног друштвеног система. Зато се рад Војислава Бакића мора сагледавати кроз контекст историје педагошке науке у Срба, и на нешто ужем нивоу, на развој педагогије као науке у тадашњој Србији. Изузетно је плодан писац вредних педагошких дела. Сматра се пиониром више педагошких дисциплина у оквиру педагошке науке. Био је борац за високошколско образовање наставника у Србији. Педагогију је учинио универзитетском дисциплином. Студије педагогије у Србији организовао је на тадашњем европском нивоу.