Знања о школском насиљу и програмима превенције у Србији

Abstract

Циљ рада односи се на систематско проучавање и анализирање насиља у школама у Србији, као и мерама и програмима његове превенције. Насилно понашање деце школског узраста је широко распрострањена појава и проблем, заступљен не само у нашој земљи, већ и у другим земљама и културама, и које је у порасту како у развијеним, тако и неразвијеним земљама, градским и сеоским срединама. Најподложнији насилном понашању су деца и млади у процесу сазревања и формирања властите личности, када још увек немају развијене механизме одбране. Имајући у виду чињеницу повећаног степена вршњачког насиља у савременим условима живота, ваља указати на његове последице, које су дубоке, далекосежне и трајне на физичко и психичко здравље деце, углавном основношколског узраста. Насиље над децом у школи је постало и питање јавног здравља којим се бави Светска здравствена организација, јер ствара хронични страх код ученика, и узрок је бројних психосоматских болести. Друштвени контекст насиља употпуњују медији, посебно интернет и телевизија, видео игре, које подстичу и шире одређене облике насиља међу ученицима. Испољавајући се у веома разноврсним облицима и интензитетима, насиље обично постане социјално видљиво тек када појединачни инциденти задобију медијску пажњу. Међутим, да би се тенденција пораста насиља над децом у школском добу зауставила, потребно је ангажовање самих ученика, наставника, родитеља, медија и читавог друштва. Због сложености и осетљивости овог проблема, истраживања која се спроводе у Србији су од изузетног значаја, не само ради разумевања истог, већ и ради конципирања превентивних програма, који би допринели смањивању и сузбијању појаве насиља у школама. Превентивне активности које се спроводе у школама у нашој земљи базиране су на три нивоа: примарни, секундарни и терцијални. Примарна превенција усмерена је ка читавој популацији, а не само ка њеним ризичним деловима. Њена предност огледа се у оснаживању мотивације деце која нису склона ка насиљу да помогну у смањењу степена насиља. Секундарна превенција се односи на рад са ризичном популацијом, или са оним ученицима којииспољавају неки вид проблематичног понашања у блажем облику. Терцијална превенција се односи на рад са ученицима који су већ имали неки вид насилног понашања у школи. У Србији постоје бројни програми за заштиту од насиља, попут Школа без насиља –ка сигурном и подстицајном окружењу за децу, Деца и полиција, Ватрогасац у школи, Школски полицајаци бројне друге активности усмерене ка заштити деце у школама.