Dijagnostički, prognostički i prediktivni parametri u karcinomu prostate
Apstrakt
Karcinom prostate je najčešći malignitet kod muškaraca u Americi, dok se u Evropi nalazi na drugom mestu po učestalosti.
Odgovoran je za oko 10% smrti od karcinoma u istoj populaciji. Klinički se manifestuje različitim formama, od spororastućeg
do agresivnih oblika sa izraženim metastatskim potencijalom. Dijagnoza se postavlja dobro definisanim algoritmom, koji počinje određivanjem vrednosti serumskog prostata specifičnog antigena, a završava se biopsijom prostate kao "zlatnim standardom". Patohistološki dijagnostički kriterijumi su zasnovani na arhitekturalnim, citoplazmatskim, jedarnim i karakteristikama
intraluminalnih struktura, a od nesumnjivog značaja su i periacinarne pukotine kao pomoćni dijagnostički kriterijumi. Prognostički i prediktivni parametri svrstani su u tri kategorije. Neki od njih predstavljaju sastavni deo rutinskog patohistološkog
izveštaja, dok se ostali razmatraju kako proces dijagnostike odmiče. Savremena saznanja uvode biomarkere u svakodnevnu
praksu personalizovane medicine, naročito kada je lečenje obolelih od karcinoma prostate u pitanju.
M kategorija
M52openAccess
M52
openAccess