Значај и примена дидактичких игара у предшколском и основношколском узрасту

Abstract

Рад говори о игри као руководећој активности деце предшколског и млађег школског узраста. Она представља облик стваралачке делатности, помоћу које се дете целовито развија, испољава сопствену личност, свој карактер, индивидуалне склоности и способности; доприноси свеукупном развоју детета, припрема га за самосталан живот, учи га сналажењу у свакодневним ситуацијама, разумевању проблема и њиховом решавању. Насупрот традицоналном схватању игре као забаве, разоноде и утрошка времена без обавеза, савремена схватања се значајно разликују по томе што игра представља спонтано и природно стање детета, његову унутрашњу потребу за активношћу, кроз коју најефикасније усвајају знања, развијају вештине и способности, разумеју и усвајају одређене вредности, социјализују се и др. Дидактички обликоване игре на адекватан начин воде усвајању основних математичких појмова, развоју језичких способности, усвајању знања из природне и друштвене средине, физичких, музичких и ликовних активности. Актуелност ове теме потврђује се чињеницом да је игра неопходна сваком детету, без изузетака, да води позитивном развоју њихове личности и развијању креативности и стваралаштва.