Abstract
Рад разматра присуство етноса и топоса у приповеткама Григорија Божовића. Оне говоре о стварним личностима и догађајима из пишчевог завичајног Ибарског Колашина. Божовић је тежио да кроз приповетке усклади животну и литерарну материју. Оне представљају праве етнографско-топографске скице чинећи, у збиру, исечак историје Колашина. Истраживање применом плурализма метода биће нужно. Закључићемо да се писац субјективно одређује према друштвено-историјској стварности средине коју осликава и да представљени етнос и топос у његовим приповеткама, можемо назвати колашинским.