Apstrakt
Сатирични текстови Петра Пајића у контексту српске савремене сатире још увек су недовољно истражени. У раду полазимо од хипотезе да пајићевску сатиру одликује индивидуализација и субјективност која је присутна у досетки, шеретлуку, лукавству, препредености и погађа у центар ствари, па се као таква упечатљиво намеће читаоцу. Рад има за циљ да аналитичко-синтетичком методом размотри структуру сатиричних текстова Дневник нашег савременика. Закључено је да су они: 1. продукт бриге за егзистенцију и проблеме садашњег друштва, 2. критички, информативни, социјални, двосмислени, релаксирајући, 3. са троструком естетском валоризацијом (јунак, аутор, читалац).