Апстракт
У Андрићевим приповеткама, Јеврејима припада посебно место. Они су представљени као индивидуални и колективни изрази архетипске жртве. Рад има за циљ да аналитичко-синтетичком методом осветли ауторов приступ јеврејству кроз анализу пет јеврејских ликова (Рифка, Паула, Макс Левенфелд, Менто Папо, јеврејски дечаци) из следећих приповедака: „Љубав у касаби”, Речи”, „Писмо из 1920. године”, „Бифе ’Титаник’”, „Деца”. Извешћемо закључак да су разлози за појаву антисемитизма врлo слoжени и засновани на плаћању кривице.