Смернице за побољшање статуса српског језика на учитељским (педагошким) и осталим факултетима

Abstract

Циљ рада је да укаже на место и улогу српског језика као наставног предмета на учитељским (педагошким) факултетима. Биће речи о неким предлозима како да се статус српског језика поправи. Ова тема је увек актуелна и мишљења су често подељена. На учитељским (педагошким) факултетима приступ настави српског језика није уједначен. Српски језик, на овим факултетима нема статус какав би морао имати с обзиром на то какву и колику улогу имају садржаји српског језика у првим четирима разредима основне школе. У Републици Србији будуће учитеље образујемо у Београду, Сомбору (Универзитет у Новом Саду), Врању (Универзитет у Нишу), Лепосавићу (Универзитет у Приштини – Косовској Митровици), Ужицу и Јагодини (Универзитет у Крагујевцу). На свим другим факултетима који подразумевају нужно владање књижевним српским језиком (који нису наставнички и ненаставнички) нема садржаја из предметности матерњег језика, мада се код особа са академским образовањем подразумевају елементарна писменост и познавање основних граматичких и правописних правила. Из тог разлога у раду се користи метода теоријске анализе и дескриптивна метода. Извешће се закључак да би се на свим факултетима могло наћи места за курсеве из предметности матерњег језика. Програми би били примерени профилу факултета. Предмет би, ради флексибилности, могао бити изборни.